Љубица се сама фали,
Да је цвијет на 'ви свијет
Најглавнији и најљепши;
Ал' јој ружа говорила:
„Истина је, љубичице, 5
„Да си цвијет над цвјетов'ма,
„А и јошт би љепша била,
„Да ти није мала мана:
„Што је теби крива глава."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 242.