Мали Мате сијече оцу конопе на руци
0001 Диван чини царе Сулејмане
0002 У Стамбулу, граду бијелому,
0003 Диван чини за недиљу дана.
0004 Кад изашла недиљица дана,
0005 Процвилио царе Сулејмане,
0006 Питале га паше и везири:
0007 „Шта је теби, царе Сулејмане?
0008 Која ти је цвилити невоља?”
0009 Њима царе ’вако одговара:
0010 „Чујете л’ ме, паше и везири:
0011 Је ли мајка родила јунака,
0012 А сестрица брата одгојила
0013 Брез бешике и брез варенике,
0014 Па га мушким опасала пасом,
0015 А јуначким дозивала гласом,
0016 А да оде Сењу каменому
0017 Све до куле Сењанин Ивана
0018 И доведе Сењанин Ивана,
0019 Јал’ доведе, јал’ одсиче главу,
0020 Липо би га царе даровао,
0021 Дао би му три товара блага.”
0022 Сва дружина нимом занимила
0023 И у црну земљу погледала:
0024 Ники броје пуца низ нидарце,
0025 Није л’ које пуце изгубио;
0026 Ники црне засукује брке,
0027 Ники гледа у рудину траву,
0028 Како ресте трава на завојке,
0029 Као дојке у младе дивојке,
0030 Сам’ не хтиде старче Ченгијићу
0031 Ет’ одозгар од Босне поносне,
0032 Већ је цару ’вако говорио:
0033 „Сулејмане, иза горе сунце!
0034 Овде нема бијесна јунака,
0035 Кој’ би иша’ Сењу каменому
0036 А до куле Сењанин Ивана,
0037 Па доведе, јал’ одсиче главу,
0038 Већ ти пиши листак књиге биле,
0039 Па је шаљи на поље Косово
0040 Све до куле црног Арапина:
0041 Он ће отић’ Сењу каменому
0042 И довести Сењанин Ивана,
0043 Јал’ довести, јал’ одсићи главу.”
0044 Кад је царе старца разумио,
0045 Он прифати књигу и јазију
0046 И кукулу, пуну мурећепа,
0047 А и оно перо од олова,
0048 Па он пише књигу шаровиту
0049 А на руке црног Арапина.
0050 У књизи га липо поздрављао
0051 А да пође Сењу каменому
0052 Све до куле Сењанин Ивана,
0053 Да Ивана доведе му жива,
0054 Јал’ доведе, јал’ одсиче главу:
0055 Дат ће њему три товара блага.
0056 И он нађе млада књигоношу
0057 И даде му хиљаду дуката:
0058 Он се смије и броји дукате,
0059 Па он оде на поље Косово,
0060 И однесе књигу шаровиту.
0061 У авлији њега налазио,
0062 Па му даде књигу шаровиту.
0063 Када Арап књигу прифатио
0064 И на књизи печат преломио,
0065 Књигу штије и на њу се смије,
0066 Па опреми витку бедевију,
0067 А каква је, однили је врази!
0068 Губица јој дуга и брњаста,
0069 А очи јој сиве, чакарасте,
0070 Па се на њу Арап навалио,
0071 Прико поља јунак прилетио,
0072 Планине се кршне добавио:
0073 Ор’овице и још Буковице,
0074 И Голије, високе планине,
0075 Све три их је Арап пригазио,
0076 Док не спаде Сењу каменому,
0077 Све до куле Сењанин Иване.
0078 Ту је њему добра срића била,
0079 Од авлије врата отворена,
0080 У авлију бедевију води,
0081 И туте је јунак разјашио,
0082 Остави је на мермер-авлији,
0083 Па се пење гори уз скалине,
0084 Па све гледа небу под облаке:
0085 Таман била зора зазорила,
0086 А у кулу Арап упануо
0087 И Ивана на лежећку нађе.
0088 Свеза њему руке наопако
0089 Па он спаде друму и подруму
0090 Опремат му коња од мегдана.
0091 Ма се ђого не да уфатити:
0092 Зубим’ гризе, а ушима штриже,
0093 Из подрума изваљива стине.
0094 Опет с’ Арап натраг повратио,
0095 Па ето га Сењанин Ивану,
0096 Уза њег му сина налазио,
0097 Малог Мату од седам година.
0098 Све он види и сузе пролије
0099 И спомиње старца бабу свога.
0100 А Арапин, пси му гребли мајку!
0101 Он прифати нејакога Мату,
0102 Па га баца коњу у подруме,
0103 Да уфати коња од мегдана.
0104 Ал ми дите лудо и нејако,
0105 Није вридно коња извадити,
0106 Па се опет натраг повратило,
0107 Па ето га старцу баби свому,
0108 Па све цвили и сузе пролива.
0109 Опет Арап коњма у подруме,
0110 Да ће извест коња од мегдана,
0111 Ма се ђого не да уфатити,
0112 Зубим’ гризе, а ушима стриже,
0113 Из подрума изваљива стине.
0114 Опет с’ Арап натраг повратио,
0115 Па ето га нејакоме Мати,
0116 Да га фата за бијелу руку,
0117 Опет баца коњма у подруме,
0118 Да изведе коња од мегдана.
0119 Једва дите коноп одришило,
0120 На авлију коња изводило;
0121 Арап тада коња прифатио,
0122 Притегну му сва четри колана,
0123 Па он лети гори уз таване,
0124 Пак узимље Сењанин Ивана,
0125 Па га баца на плећа јуначка,
0126 Па га снесе доли на авлију,
0127 Па га баци коњу у седлашце,
0128 И Ивана мало утегнуо,
0129 Па полети пољем и равнином,
0130 Кано звизда небом и ведрином.
0131 А за њима Мате, дите младо,
0132 Све он цвили и сузе пролива
0133 И спомиње старца бабу свога:
0134 „Ајме, бабо, до Бога милога!”
0135 А Иване ’вако говорио:
0136 „Еј, делија, црни Арапине!
0137 Одсици ми са рамена главу,
0138 Нек за нами дите не пристаје.”
0139 Па се натраг Арап повратио,
0140 Даде Мати плеску уз вилице.
0141 Како га је лако ударио,
0142 Два му здрава полетила зуба,
0143 И два млаза крви ударила.
0144 Опет Мате за њим’ пристануо,
0145 А све цвили и сузе пролива
0146 И спомиње старца бабу свога.
0147 На Голију гори излазили,
0148 Туте били коње разјашили;
0149 Оде Арап под јелу зелену,
0150 Па он заспа као змија љута.
0151 Ма што ради Мате, дите младо?
0152 Он облиће старца бабу свога.
0153 Њему бабо ’вако бесидио:
0154 „А, мој Мате, моје дите драго!
0155 Нуде спани црном Арапину,
0156 Укради му ћорду бријаткињу,
0157 Па је свому ти донеси баби!”
0158 Када Мате бабу разумио,
0159 Он допаде црном Арапину,
0160 И ту њему добра срића била:
0161 Арап био ћорду одбацио,
0162 Па ми дите ћорду прихватило,
0163 А да ће се њоме заметнути,
0164 Од земље је подигнут не може
0165 Камо л’ ће се њоме заметнути:
0166 Све ми ћорду по земљици вуче,
0167 Свому старцу баби је довуче.
0168 Ал ето ти јада изненада:
0169 Из крње је извадит не може.
0170 Иван тада ћорду прифатио,
0171 У зубе је балчак увалио,
0172 Међу ноге кљунац притиснуо,
0173 Па потегну и гори и доли,
0174 Док је био ћорду извадио.
0175 А да видиш нејакога Мата!
0176 Он прифати ћорду бријаткињу
0177 Па удара старцу баби свому,
0178 Све му сиче на руци конопе,
0179 И Ивану окрвави руке.
0180 Крикну Иван, како гуја љута:
0181 „Ајме мени, до Бога милога,
0182 Гди ми обе сад одсиче руке!”
0183 Када дите бабу разумило,
0184 Он утече гори уз планину,
0185 А опет га бабо повратио.
0186 Кад се дите баби повратило,
0187 Све му сиче на руци конопе.
0188 Када баби руке опростио,
0189 А да видиш Сењанин Ивана!
0190 Ето ти га црном Арапину:
0191 Наопако свезује му руке,
0192 Удара га ногом у дробину:
0193 „Устај, курво, да мегдан дилимо!”
0194 Кад се Арап од сна пробудио
0195 И на рукам’ коноп сагледао,
0196 А да видиш Сењанин Ивана:
0197 Он прифати вино и мишину
0198 У грло му ножац увалио,
0199 „На, Арапе, дед се напиј вина,
0200 Ево сада, оли већ никада!”
0201 Кад се Арап напојио вина,
0202 А да видиш Сењанин Ивана,
0203 Ћордом ману, одсиче му главу,
0204 Присиче му витку бедевију,
0205 Па се врати Сењу каменому
0206 Пивајући и припивајући,
0207 И весело коња играјући.
