Мали Јова

Извор: Викизворник
Мали Јова
Писац: Јован Јовановић Змај


Мали Јова једио се
што је тако мали,
попео се на столицу
па се, висок, хвали.

Једио се мали Јова
што нема бркова,
нагарио науснице:
"Сад сам чика Јова!"

Мали Јова силом хтеде
да је човек стари,
па метнуо преко носа
неке наочари.

Од кудеље направио
дугу седу браду,
а огрно дедин прслук
да га не познаду.

П' онда рече: "Поч ми дајте,
ви, који сте мали!"
А другови, кад видеше,
сви га исмејали.

Мали Јова покуњи се
од срама и стида,
а ево ти старог деде,
па му прслук скида:

"Доле, Јово, са столице,
скидај наочари,
утри брке, скини браду,
ти још ниси стари!

Свашта има своје време,
онда лепо личи,
што ј' од Бога коме дато,
нек се тиме дичи!"