Лијепо ти је јавор уродио,
Да га није соко са’рунио,
Падајући јутром и вечером,
Гледајући у гору зелену,
Ђе два брата итар ловак лове: 5
Саловили срну и кошуту,
И љељена рога злаћанога,
И још ону златокосу Мару.
Стариј’ бајо млађем говорио:
“Ајмо брате, ловак дијелити: 10
Ти узимај срну и кошуту,
И љељена рога злаћанога,
Мени подај златокосу Мару,
Ако ти је на то жао бајо,
Ти одрежи златне косе Маре, 15
Ако богу буде мила Мара,
Бог ће дати, косе ће нарасти!”
Референце
Напомене
Уз збирку Милана Обрадовића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. 69 (61)
Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 55.
