Лепа Иконија и прекоморски краљ
Кад се жени војвода Мијајло,
Он испроси лепу Иконију.
Милу ћерку Латинина дужда.
Прстен даје, свадбу уговара:
„Ова свадба за недељу дана, 5
Док ја јунак сакупим сватове,
Иконија сакити дарове.”
То зачуо преко мора краљу
И довео стотину сватова.
Писмо пише Латинине дужде: 10
„Мили зете, војвода Мијајло,
Мили зете, ако будеш суђен,
Купи свате, ајде по девојку,
Препроси је преко мора краљу
И доведе стотину сватова.” 15
Кад Мијајло књигу разгледао,
Брже купи стотину сватова,
Право иде дуждевоме двору.
Ал’ говори Латинине дужде:
„Мили зете, војвода Мијајло, 20
Мили зете, ако будеш суђен,
Немој какве заметути кавге.
Ушетајте у дворове моје,
Поседајте један до другога:
Кум до кума, девер до девера, 25
Ђувегија један до другога,
Па изнес’те зелене јабуке,
Ја ћ’ извести лепу Иконију,
Чију узме лепа Иконија,
Чију узме, онога ће бити.” 30
Ушеташе у дворове лепо,
Поседаше један до другога;
Кум до кума, девер до девера,
Ђувегија један до другога,
Па изнеше зелене јабуке. 35
Кад изнесе преко мора краљу,
Он изнесе јабуку од злата
И око ње три стотин’ дуката;
Кад изнесе војвода Мијајло,
Он изнесе зелену јабуку, 40
Па око ње ни динара нема,
(Јер се томе није ни надао).
Изведоше лепу Иконију,
Сија јој се лице као сунце.
Ал’ говори Латинине дужде: 45
„Чедо моје, лепа Иконијо,
Ако л’ оћеш прекоморском краљу
Ти ћеш бити краљица госпоћа,
А ти узми јабуку од злата,
Што око ње три стотин’ дуката; 50
Ако л’ оћеш војводи Мијајлу -
Што год радиш да ти лепо буде,
А ти узми зелену јабуку,
Што око ње ни динара нема.”
Поклони се лепа Иконија, 55
Па целива родитеља свога
У скут леви и у десну руку,
Па узима зелену јабуку,
Што око ње ни динара нема.
Умало се не замету кавга. 60
Ал’ говори Латинине дужде:
„Мили зете, војвода Мијајло,
Ти окуми прекоморског краља,
Нек те венча с лепом Иконијом.”
Кад је прошла годиница дана, 65
Иконија мушко чедо роди.
Писмо пише лепа Иконија:
„Мили куме, преко мора краљу,
Прећи мени преко мора сиња,
Да ми крстиш нејакога сина.” 70
Писмо пише прекоморски краљу:
„Иконија, моја мила кумо,
Пређи мени преко мора сиња,
Крстићу ти нејакога сина.”
Кад је прошла и друга година, 75
Иконија друго чедо роди.
Писмо пише прекоморском краљу:
„Мили куме, преко мора краљу,
Пређи мени преко мора сиња,
Да ми крстиш до два мила сина.” 80
Писмо пише преко мора краљу:
„Иконија, моја мила кумо,
Пређи мени преко мора сиња,
Крстићу ти до два мила сина.”
Кад је прошла и трећа година, 85
Иконија треће чедо роди.
Писмо пише прекоморском краљу:
„Мили куме, прекоморски краљу,
Пређи мени преко мора сиња,
Да ми крстиш до три мила сина.” 90
Писмо пише преко мора краљу:
„Иконија, моја мила кумо,
Пређи мени преко мора сиња,
Крстићу ти до три мила сина.”
Опрема се лепа Иконија, 95
Опрема се преко мора сиња.
У путу је световала слугу:
„Ваистина, моја слуго верна,
Кад ја рекнем - јао моја мајко,
Нек’ су коњи у лаки интови!” 100
Кад су очли прекоморском краљу,
Ал’ говори прекоморски краљу:
„Иконија, моја мила кумо,
Досад си ми била мила кума,
А одсад ћеш бити верна љуба.” 105
Разљути се лепа Иконија,
Трже ноже од свил’на појаса,
Па удара прекоморска краља;
Како га је лако ударила,
Са црном га земљом саставила. 110
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
