Лагала Дана, Давина
лагала Петра бећара:
„Чекај ме, Петре бећаре,
чекај ме девет године!“
Када је пошла десета: 5
„Жени се, Петре, бећаре,
твоја се мајка смејала,
на моји бели пешкири,
што нису густо сновани,
што нису добро збивани!“ 10
Отиде момче код мајку:
„Очу се, мајко, убијем!“
„Немој се синко, убијеш;
отиди у гору зелену,
насечи дрва свакаква, 15
највише јелу зелену,
па стерај доле у село;
сабери синко дунђери,
сагради цркву шарену,
па збери, синко, попове, 20
па легни болан без болест,
мајка че да те прекрије,
мајка че викне, подвикне:
„Што су ти руке на поват,
што су ти нође на поод, 25
што су ти уста на поврев,
што су ти очи на поглед?“
Дочула Дана девојка:
у једну руку свечицу,
у другу руку ћитчицу: 30
„Либе ле, либе, Петре ле,
кад смо се млади лагали,
несмо се млади узели!“
Он си таг рипи, подрипи,
довати Дану девојку: 35
„Приђите овам попове,
венчајте мене и Дану...“
Напомена
Забележио Најдан С. Јаношевић, земљорадник из Боровца звани Калча.
