К самом себи
| К самом себи Писац: Лукијан Мушицки |
Muѕіѕ amіcuѕ, trіѕtіtіam et metuѕ
tradam protervіѕ in mare Cretіcum portare ventіѕ.
Horatіuѕ
Пијериде! дајте лек!
Напрегну вражја рука љуту стрелу,
Изненада јазви нас.
Зар мисли да ћу пасти жртва злобе?
Чија носи броњу груд
И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи?
Каква војна, око нас?
Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти.
Чиста совест нама штит.
Трпење крепко груди нашој оклоп.
Пијериде! лек ваш скор.
Глас лире ваше балзам нежном сердцу;
С песном вашом јачи дух.
При тихој ноћци бриге с ризом свлачим;
Вашом целбом сан ми лак.
На нови подвиг ум већ спремам сутра.
4. новембра 1816.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 132
|