Кујунџија и хитропреља

Што се сија крај горе зелене:
Да л' је сунце, да л' је мјесечина?
Нит' је сунце, нит' је мјесечина,
Већ два златна рога од јелена,
У њима су два града грађена,
У једном је кујунџија Јанко,
У другоме Јања хитропреља,
Поручује кујунџија Јанко,
Поручује Јањи хитропрељи:
„Ој Бога ти, Јањо хитропрељо!
„Да ти пошљем малено повјесмо,
„Опреди ми шатор и кошуљу,
„А што теби од тога остане,
„Ти опреди себи у дарове.“
Јања била мудрија од Јанка,
Поручује кујунџији Јанку:
„Ој Бога ти, кујунџија Јанко!
„Да ти пошљем малену парицу,
„Сакуј мени вјенце и обоце,
„А што теби од тога остане,
„Поткуј твога добра коња вранца,
„Нека ти је међу браћом фала.“

Извор

• Караџић, В. С. 1867. Живот и обичаји народа српскога. Беч. стр. 60–61.