Молила се Куседића када
Код кољена Куседић кадије:
„Дај ми изун,[1] Куседић кадија,
Да ја идем на сеир[2] бијели!"
Даде изун Куседић кадија, 5
Оде када на сеир бијели.
Све госпоје сеира напиле,
Све поспало, канда је поклано,
Најострагу Куседића када,
Заспа када, жалосна јој мајка! 10
Привуче се момче од Мостара,
Скиде кади пули чифтијане[3].
Уста када, жалосна јој мајка!
Кука, плаче Куседића када:
„У, жалосна, прежалосна била! 15
Ко м' украде пули чифтијане?
Ја не жалим свога б'јела лица,
Већ ја жалим пули чифтијане;
Оно су ми браћа куповала
На мезету[4] за триста дуката”. 20
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 196.
