Крстоноше крсти носе,
Господи помидуј! Господи помилуј! Господи помилуј!
Крсти носе, Бога моле,
Бога моле да умоле,
да удари тија роса, 5
да пороси равно поље,
равно поље и Загорје,
да се роди берићета,
свакојаког берићета;
да се роди жито, вино, 10
и шеница и мумуруз.
Од два класта шиник жито;
од два струка кош мумуруз;
од два грозда ведро вино.
Орач седи на орало, 15
стурил капу, Бога моли,
да удари тија роса,
да пороси равно поље,
равно поље и Загорје.
Ми идемо преко поља 20
кано облак преко неба,
облаци се ваздан више,
где се више, туј се бише,
и пустише тију росу,
да пороси равно поље, 25
равно поље и Загорје.
Крстоноше крсти носе,
Господи помилуј! Господи помилуј! Господи помилуј!
Свети Петар коња кове,
коња кове у рај д’ иде, 30
да испроси рајску росу,
да пороси равно поље,
равно поље и Загорје.
Примедба
Певач и место записа
Станојевић Маринко, бив. дир. гимназије, Зајечар
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 95.
