Кроз Вардарску клисуру
| Кроз Вардарску клисуру Писац: Светислав Стефановић |
Кида се Вардар кроз суро камење;
часом се пропне ко̂ шинута гуја,
час опет сплине, смалакше му струја
и само дрхће ко̂ тајно грљење.
Обамре најзад, сав стишан и мали;
дубоке воде замишљено ћуте;
стоје јаблани и врбе погнуте
од мисли: куда то пролазе вали?
Пун иза кланца месец се помаља,
сребрн, с облаком дугим преко среде,
ко̂ змај са крил’ма раширеним сушти.
И чим се јави, сјури се и сваља
на вале страсно — и ко̂ бајке седе
бљескају, тону сребрне крљушти.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 189.
|