Зарекох се и затекох ја, добар јунак:
Да не пијем рујно вино, рујно, црвено,
Да не јашем добра коња, демир ђогата, -
Да не идем мојој драгој под демир пенџер.
Јошт не прође ни неђеља, паде ме жеља: 5
Ја се напих рујна вина, рујна, црвена,
Ја узјахах добра коња, добра ђогата,
И отидох мојој драгој под демир пенџер,
Кад ли драга дворе мете китом невена,
Ја јој рекох: добар вечер, драга, љубезна! 10
Она мене: дођ'довече, драги и мили.
Те ја пођох мојој драгој, мојој премилој,
Љубисмо се, грлисмо седо сабах зоре.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 251-252.
