Пређи на садржај

Краљевић Марко познаје очеву сабљу

Извор: Викизворник

* * *


Краљевић Марко познаје очеву сабљу

Нигде зоре, нигде бела дана,
Ни Даница показала лица,
Телал виче по царевом граду:
„Ко ће бритке сабље куповати?”
Сабља иде од руке до руке, 5
Ал’ се ником не да извадити,
А кад дође у Маркове руке,
Сама с’ сабља из корица трза,
Ал’ на сабљи три слова ришћанска:
Једно слово, свети летњи Ђурђе, 10
Друго слово, отац Николаје,
Треће слово, свети Димитрије.
Кад то види Краљевићу Марко,
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Ој бога ти, Ме’меде Турчине, 15
Оћеш ли ми право казивати,
Што ћу тебе ја јунак питати:
Откуд тсбс ова сабља бритка?”
Ал’ беседи Ме’меде Турчине:
„Кад је било оно ратно време, 20
Ја пораним на Косово равно,
На Косову нигде ништа нема,
Само шатор од зелене свиле,
Под шатором нигде ништа нема,
Само један рањен каурине: 25
Десна му је отсечена рука,
На леву се наслонио руку,
Па беседи рањен каурине:
- Богом брате, по светом Јовану,
Додајдер ми лађане водице, 30
Да умијем моје бело лице. -
Ја не хтедо’ за Бога да примим,
Трго’ сабљу, отсекох му главу,
Узедсх га за ногу, за руку,
Па га бацам у ту воду хладну: 35
Носи, водо, душманина мога!”
Кад је Марко саслушао речи,
Ал’ беседи Краљсвићу Марко:
„Пошто сабља, Ме’меде теларе?”
Ал’ беседи Ме’меде теларе: 40
„Сама сабља три стотин’ дуката,
До три слова три стотине вреде.”
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Ти понеси зелену доламу
И потерај кола стојаздина, 45
Да ти бројим много пусто благо.”
Он потера кола стојаздина
И понесе зелену доламу,
Па одоше крај воде Ситнице.
Пружи Туре зелену доламу, 50
Просу Марко гроше и дукате,
Па беседи Краљевићу Марко:
„Купи, море, гроше и дукате!”
Ал’ је Туре лакомо на благо,
Па он купи гроше и дукате. 55
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Ману сабљом, отсече му главу,
Узеде га за ногу, за руку,
Па га баца у воду Ситницу:
„Носи, водо, душманина мога, 60
И мојега, и бабе мојега.”
Кад се Марко натраг повратио,
Питају га Турци јаничари:
„Ој Бога ти, Краљевићу Марко,
Куд се деде Ме’меде Турчине?” 65
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Кад Туре је задобило благо,
Па је очло водом тргујући.”
Ал’ беседе Турци јаничари:
„Тешко Турком тргујући с Марком.” 70

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, V, 20. VI 1870, 17, 391-392.
  • Српске народне песме, у Прву, из збирке Б. У. М.
  • Напомена записивача: „Ову песму певала ми је чувена онамо певачица Драга Мисиркића, родом из Голубинаца, а удата у исту Мисиркићеву кућу у Прву.”
  • Варијанте: НСП II, бр. 23; СНП II, бр. 57 и 58; СНПр II, бр. 36.

Референце

Извор

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 215-216.