Златно јутро огрезло у роси,
Ћуте дбље и луг је заћуто,
Само поток шапће и проноси
На грудима хладним лишће жуто,
Чујем уздах с оне букве младе,
Кад се листак над водом заврти:
„Зима отме, што пролеће даде,
За њим нема ништа осим смрти."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.