Седнал Марко заран да вечерат.
И вечерат и се подсмејуват.
Го догледа Марковата мајка.
„Ај ти тебе, моји мили сине!
Шчо вечераш и се подсмејуваш? 5
Ил се смејеш незгодне вечере?
Ил се смејеш на моја—ва старос?"
Изговори Марко Краљевиће:
„Ај ти тебе, моја стара мајко!
Ни се смеја на згодна вечера,— 10
Ни се смеја тебе на старос ти;
Ток се смеја Филип Маџарину,
Шчо пратило једну белу книгу:
„Ушче има три војводи српски,
А четврто Марко од Прилипа? 15
„Ај ти тебе моја старо мајко!
Али да го на дворови чека?
Или да му дури тамо појда?"
Говори му своја стара мајка:
„Ај те тебе, моји мили сине? 20
Ак' си јунак, тамо да му појеш,
Да не гледа крви на дворови."
От ми стана Марко Кралевиће,
И ми јафна своја брза коња.
От ми оде шчо ми поодело, 25
Ми стретило Сава и Дунава,
Код’ ми перет седомдес вдовици
Црно платно, бело да го белит.
Изговори Марко Краљевиће:
„Ај ви вами, седомдес невести." 30
Говореја седомдес невести,
„Мије не сме седомдес невести,
Токо сме си седомдес вдовици,
А вдовици од силни кралеви,
Шчо загубил Филип Маџарина, 35
Пак не зеде своји измећарки."
Изговори Марко Краљевиће:
„Ај ви вами седомдес вдовици!
Со шчо јунак Филип се чинало?"
„Ај ти тебе, незнојна делијо! 40
Ја покревал ова мрамор плоча,
Ја покревал до свилени појас." —
Се наведе од брзого коња,
От ја зеде таја мрамор плоча.
Ја префрли преку руса глава. 45
Говорије седомдес вдовици:
„Ај ти тебе, незнојна делијо!
Ти си било појунак од њего."
Изговори Марко Краљевиће:
„Ај ви вами седомдес вдовици! 50
Да ја си ја кућа не познава."
„Пуста кућа, пуста останала!
Сама ти је кућа позновита.
Во двор имат до две вити јефли,
А под јефли два студна клајенца, 55
А на јефли седомдесет глави
Наредени од силни кралеви."
От ми појде Марко Краљевиће,
Порти фтера во равни дворови
И се качи горе на дивани. 60
Ми искина ситнего ђерђева
И ми зеде стребрено јаблко.
Им порони дванајесет зоби
И отиде во ладна мејана,
Коде пило, тује ми заспало. 65
Кога дојде Филип Маџарина,
Коња удри с тешка бездогана.
От ми писна своја брза коња:
„Бог те убил Марко Краљевиће!
Шчо ми дојде Филип Маџарина 70
И ме удри с тешка боздогана,
Ми прекрши тенка половина."
От ми стана Марко Краљевиће.
„Бог те убил Филип Маџарино!
Неје унер на коња да маваш! 75
Ела мије боја да с’ бијемо!" —
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 50-52.
