Кралевичъ Марко и Корунъ разбоҋникъ

Извор: Викизворник


Кралевичъ Марко и Корунъ разбоҋникъ

Корун шетал из гора зелена,
Заптисало седомдес потишта
И заптиса осомдес друмови,—
Не остават пиле да прелетат,
Не пак ушче човек да поминет. 5
Изговори крала Пајазита:
„Ај ви вами незнојни делији!
Кој ћа излезет јунак над јунака,
Да го фатит Корун арамија—
Или живо или отепано? 10
Ћа му дада три бели градови:
Прва града, града Камненица,
Да си козет коња не платена;
Втора града, града Виненица,
Да си пијет вино не платено; 15
Трећа града Паланка крај реке,
Да си љубит девојки невести.“
Ашик фрли Марко Кралевиће
Ашик фрли во бели градеви.
Тој излези јунак над јунака, 20
Си нареди потајно оружје
Го нареди во свилени појас,
И ми јафна своја брза коња,
От киниса теја да ми одит.
Ми одело, шчо ми поодело, 25
Поодело до рамни друмови.
Се стретије с Корун арамија.
Изговори Корун арамија:
„Ај ти тебе, незнојна делијо!
Ајде да се мије изминеме.“ 30
Пак говорит Марко Кралевиће:
„Ај ти тебе Корун арамија!
Не сум дошол да се изминемо,
Тек су дошол да се обидеме
Ако сакаш да се обидеме 35
Обидеме с наши брзи коњи.“
Се фатије с нифни брзн коњн,
Бој се бијет, не се обивајет;
Коњи биле два брата рођени.
Се фатије с тешки боздогани, 40
Боздогани им се искршије.
Се фатије с нифни остри саби,
Остри саби на обет правени.
Се фатије в тенки половинње,
Се борише три саати време. 45
От ми падна Марко Кралевиће.
Одговори Стојна самовила,
Одговори од гора зелена:
„Бог те убил Марко Кралевиће!
Да шчо си се толку уплашило? 50
Камо ти го потајно оружје?“
Свес му дојде Марку Кралевиће,
Се побара в свилени појаси,
Го извади потајно оружје,
Го распара Корун-арамија. 55
От му најде дванајесет срца,
Се почуди Марко Краљевиће
Сите срца били заспијени,
Саде јадно били разбудено.
От извикна Марко Краљевиће: 60
„Фала Богу за чудо големо!
Да ми беје срци разбудени.
Жив' јунака, с очи ће го изејет.“
От му зеде таја руса глава:
Му однесе кралу Појазиту. 65
—Ај ти тебе, крале Појазите!
Го .загубиф Корун арамију,
И распушчиф седомдес потишча,
И распушчив седомдес потишча,
И распушчив осамдес друмови, 70
И си зеде три бели градови:
Прва града, града Камненица,
Ем да ковет коња не платена;
Втора града, града Виненица,
Даси пијет вино неплатено; 75
Трећа града Паланка крај реке,
Ем да љубит невести, девојки.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 58-60.