Кашаљ, чујеш,
каже јеж, да путујеш.
Јеж је дао мени лика,
не смеш бити код човика - болесника.
На тебе су дошли јежи, 5
иди, кашаљ, ма куд бјежи;
ил’ у гору, ил’ у воду,
да те јежи не избоду.
Уклони се ма куд тајом,
убост’ ће те јеж перајом. 10
(228, с. 160)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 266. бр. 432.
Ловретић, Јосип. Оток. Народни живот и обичаји, ЗНЖ, VII (1902), с. 160.
