Касаба

Касаба са неба гледала,
на земљу се спустила и ту остала.
Призренка млада плакала
и бистру реку питала:
"Бистрице, реко изворска,
где ми је кућа Љевишка?"
Каљаја са брда канула
и младу мому умила
и њојзи зборила:
"Дјевојче, младо анђелче,
ево ти пута твојега,
бистра те река водила
у дворе твоје одвела."