Карала мајка Јелену
Карала мајка Јелену:
„Јелена, ћери рођена,
Не рани рано на воду,
Не паши сукње високо,
Не гази воду дубоко, 5
Не носи калпак накриво,
Ни бело перо најеро!”
Јелена мајку не слуша,
Већ рани рано на воду,
И паше сукње високо, 10
И гази воду дубоко,
И носи калпак накриво,
И бело перо најеро.
На води био пашин син
И с њиме био Протоја. 15
Беседи њему пашин син:
„Тако ти Бога, Протоја,
Чија је оно девојка,
Што рани рано на воду,
Што паше сукње високо, 20
Што гази воду дубоко,
Што носи калпак накриво,
И бело перо најеро?!”
Говори њему Протоја:
„И ја је не знам, чија је!” 25
„Како да не знаш чија је:
У једну цркву ходите,
Једним се крстом крстите,
Једном се Богу молите!
Та змија је мајци ујела, 30
Која ју је лепу родила!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
