Кад угледам (Владимир Васић)

Кад угледам  (1861)  Писац: Владимир Васић

Кад угледам да се ор’о вије,
Да знаш брате, онда како ми је,
Њега гледам, њему поглед хита
Јер у њему срце види, чита:
„То ј’ застава Душанова била!”
Ох, кад би се и сад тако вила!

Кад погледам у сунашце јарко,
Што се светли, што се блиста тако,
Тад прозборим: бежи сунце, скриј се,
Ми смо боље некај сијали се!
Жеља ми је онда најмилија:
Да нам слава опет ’нако сија!

Сетим ли се све у ропству браће
Запитам ли: слободит’ се кад ће?
Грчевито тад ми стегну руке
Оштру гују јатагана љута,
И кунем с млађан по сто пута:
Идем гори, идем у хајдуке!

У Лозници, 1861.

Извор

1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 98.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.