Кад се већ дижу иза трпезе
Све написмо, и у славу великога Бога а у здравље домаћиново изобилно једoсмо и писмо! дође вакат, да и млађијема мјесто чинимо. Здрави, браћо! Часно сјели а поштено устали! да нам поможе Бог сједајући и устајући и на свако мјесто, да Бог да! Што ми похарчили у ови поштени дом, то намирио господин Бог само седмо, са сваке стране, а с небеса најбоље, да Бог да!
Сад сви устану иза софре, пошто се чашом обреде, те сједу млађи и кућна чељад да ручају.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 355.