[Кад сам била код тате и нане]
Кад сам била код тате и нане
Носила сам дукате, мерџане,
Код драгана — боса сваког дана.
.........................................
Очи моје, зелене и плаве, 5
У ког сте се лудо загледале?
Ил’ у мила што коси ливаде,
Ил’ онога мила рабаџију,
Ил’ онога што поји волове
Ил’ онога младог кочијаша 10
Што но синоћ возаше сватове,
А на коњу заспала ђевојка?
Тешко јој је глава забољела!
Проговара Милица ђевојка:
— Стан’те мало, устав’те сватови, 15
Зовите ми мога милог драгог
Нек угаси свирке и песнике!
То изусти па душу испусти.
Сви сватови редом застадоше,
Сви се редом чудом зачудише 20
Где им умре лијепа ђевојка.
Сабљама јој сандук саковали,
Ножевима раку ископали,
Под виту је јелу сахранили.
Проговара вила из облака: 25
— Младожењо, лоше ти судбине,
Ти си трећу љубу сахранио,
Кући једну ниси доводио.
Кад се будеш четвртом женио
Ти не купи кићене сватеве 30
И не иди куда иду виле,
Јер се млађан нећеш оженити,
Нит’ ће твоја запјевати мајка...
