„Пошле три пасопкиње:
једна слепа,
једна глува,
једна нема.
Мисле па виде. 5
Ни нема разбра,
ни глува чу.
Дунуше га праом пепела[1]
да га нема више.“
Певач, место записа и напомена
Кад дете боли трбух, лечи се бајањем. Она жена што баје положи дете у кревет, да лежи, затим опљује кажипрст и умочи у пепео, па тим прстом притисне детињи пупак и баје.
Док се овако баје на детињем трбуху, мора да стоји нож црнокораст, па кад се сврши бајање, онда се дигне.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 128.
