Ову пјесму пјева у Новом винодолском народ када коло игра.
Синоћ се је Краљевићу
Под вичером насмијао,
Питала га ј' стара мајка:
Ча се смијеш синко Марко?
Смијеш ли се дите моје, 5
При убогој вичерици,
Ил' старици мајки твојој,
Ил' Јелени љуби твојој,
Или шарцу коњу твому?
Несмијем се мајко моја, 10
При убогој вечерици,
Нит Јелени љуби мојој,
Нит шарини коњу мому;
Већ се смијем мајко моја;
Јахах коња прико поља, 15
Сритил јесам Турчин, Мусу,
Липо сам му говорио:
Уклони се Мусо спута!
Ниј се отел уклонити.
На пол сам га пресикао. 20
Једна ј' пола земљи пала,
Другуј' полу коњ однесал.
Ка је пола земљи пала,
Она ме је братијала:
Богом Марко Краљевићу, 25
Неодсикај главе моје,
Ни деснице руке моје
Све ћу ране приболити
Ове нећу ни жалити.
Па се смијем мајко моја 30
Како море пол јунака
Ране своје приболити.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 34-35.
