5
[Кад Лазару осекоше главу]
Кад Лазару осекоше главу
На убаву на Пољу Косову,
Ту се нико од Србља не треви
Окром једно турско момче младо.
Јесте Туре, ал’ од Кауркиње:
Родила га турска робињица.
Ал’ беседи Туре момче младо: „Ово ј’ глава неква господара,
„Гриота је и грдна срамота,
„Да је кљују орли и гаврани,
„Да је газе коњи и јунаци“.
Па узеде од Лазара главу,
Па је баци у воду кладенца.
Пораниле сремске кириџије,
Па су они јако ожеднили.
Кад одоше на воду кладенца,
Мртва глава плива по кладенцу.
Ал’ беседе сремске кириџије:
„Ово ј’ глава неква господара“.
Извадише од Лазара главу,
Метнуше је на зелену траву,
Оде глава преко поља сама,
Она оде код светога тела.
Ал’ доводе сремске кириџије,
Доведоше девет свештеника
И до дванајст великих владика,
Па правише велика денија,
Освећују светога Лазара.
Баба Сувајџић из Врдника
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
