Исповед
Изглед
Исповед Писац: Јован Пачић |
Да сам убог и сирома’
Био већ од младости,
Скорб за тужну да сам о’ма’
Ретке мењ’о радости, —
То сам пред’о све забвен’ју.
Да противност сад ме гони,
Бреме тишти несреће,
Пода мном да брег се рони,
Тре м’ убоштво највеће, —
Дајем саде немарен’ју.
Убудушче творит шта ћу,
Срећан хоћу л’ постати —
Попечен ја мирска сва ћу
Рад’ будушчег одати
Вечном бога промишљен’ју.
Извор
[уреди]- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 158
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Пачић, умро 1849, пре 175 година.
|