Има мајка девет мили сина
и десетог грознога Ђорђију.
На сви девет иже напрајила
па сви девет редом иженила,
иженила, унуци добила, 5
а десетог сина искарала
да не грози тиј њојни дворови,
да не смеши тиј њојни синови.
Ђорђа оди по Старе планине
па замоли Бога истинога: 10
"Створ ме, Боже, зелена јелена
да ја пасем траву по рудине,
да ја пијем воду на појило."
Бог га створи зелена јелена,
па он пасе траву по рудине 15
и пије си воду на појило.
Лето пројде, љута зима дојде,
па си јелен од планину слезе
и улезе у мајкини двори
те си брсти дрво шимширово. 20
Угледа га остарела мајка
па дозива сина Миладина;
"Ну, погледај, синче, у градинче
кој ни крши дрво шимширово."
Запе стрелу млади Миладине 25
и устрели зелена јелена.
Кад је било вечер на вечеру,
проговара остарела мајка:
"Мене дајте срце од јелена."
Насмеја се срце од јелена: 30
"Благо мене, фала тебе, Боже,
кад дочека што до с'га нес'м,
да премила моја стара мајка
руку њојну куде мене суне!"
Певач, место записа и напомена
Песма забележена од ЛАТИНКЕ ЈОВАНОВИЋ зв. ТИНКЕ из Кожеља.
Референце
Извор
Ластавице дај ми твоје крило (лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 4-5, стр. 62.
