Има мајка две девојке,
Рано ми, рано, сунце греје,[1]
Лепу Кату, лепу Злату.
Обе су јој вечерале,
Вечерале па поспале, 5
Кад у јутру обе мртве.
Њи ми мајка жално жали,
Жално жали па нариче:
Кој ће мајке воду носит’?
Кој ће мајке кућу мести? 10
Мртва Ката проговара:
Мајка ће си воду носит'
Мајка ће си кућу мести.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 285-286.
