[Илија се превија]
Илија се превија
Свако јутро и вече
Својој мајци у крило.
— Мила мајко, мајчице,
Проси мени Инђију! 5
— О, мој сине Илија,
Не дају ти Инђију,
Већ ти иди у поље
Па ти посиј пшеницу,
А ја одох у брдо 10
Да сазовем ђевојке:
— ’Ајте, ’ајте, ђевојке,
— ’Ајта, ’ајте на жетву!
Све ђевојке дођоше,
А Инђија не дође. 15
Илија се превија
Свако јутро и вече
Својој мајци у крило:
— Мила мајко, мајчице,
Доведи ми Инђију! 20
— О, мој сине, Илија
Не дају ти Инђију,
Већ ти иди на чардак
Па се покри покровом,
А ја одох на брдо 25
Да сазовем ђевојке:
— ’Ајте, ’ајте, ђевојке,
Умро ми је Илија!
Све ђевојке дођоше,
А Инђија најприје. 30
Црне косе пустила,
У црно се завила.
Она иде на чардак
Па открива покрове.
Инђија се заплака, 35
Илија се насмија.
— Не плаши се, Инђија,
Ти си моја и била!...
