Извештај немачког команданта Југоистока о стању на Балкану 1.11.1943.
Документ се налази у архиви Војноисторијског института у Београду, а објављен је у књизи "Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије. Том XII, књ. 3, Документи немачког Рајха : 1943." Барон Максимилијан фон Вајхс (Maximilian Maria Joseph Karl Gabriel Lamoral Reichsfreiherr von Weichs zu Glon, 1881-1954) постављен је за команданта Југоистока, односно команданта Армијске групе "Ф" у августу 1943. Под њеховом командом нализеле су се две оперативне формације:
- 2. оклопна армија која је оперисала на подручју Југославије (без Словеније) и северне Албаније, јачине око 300.000 људи
- Армијска група "Е" која је распоређена у Грчкој и јужној Албанији, јачине око 300.000 људи
До његовог именовања дошло је у склoпу реорганизација и масирања немачких снага на Балкану услед повлачења Италије из рата и напредовања савезника у јужној Италији. Након скоро три месеца упознавања са ситуацијом поднео је Врховној команди Вермахта следећи извештај у којем даје своје виђење и анализу стања на Балкану:
Текст документа
[уреди]Строго поверљиво.
Само за начелника! Прилог уз оп. бр. 075/43. Само по официру. Штаб, 1. 11. 1943.
КОМАНДАНТ ЈУГОИСТОКА Стр. пов. оп. бр. 075/43.
ПРОЦЕНА СИТУАЦИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ ЈУГОИСТОКА КРАЈЕМ ОКТОБРА 1943.
За искрцавање непријатеља на копно југоисточне Европе, које би требало ускоро да уследи, нема довољно знакова.
Ток борби на Додеканезу указује да се засад не ради о уводу у офанзиву, него о покушају да се са новостворених поморских и ваздушних база блокирају Родос и Крит. Противмере које су уследиле одмах после нашег успеха изненадном акцијом на Кос, откриле су надмоћност непријатеља на мору и у ваздуху, која ће дуже времена озбиљно утицати на снабдевање наших снага, ангажованих у егејској запречној зони а тиме и на отпорност егејског фронта. Због тога је од нарочитог значаја акција ради заузимања Лероса и Самоса, која је у току припрема.
Разлози који говоре против искрцавања непријатеља на Пелопонез или западну обалу Грчке, задржавају и даље несмањену важност. Прегруписавањем снага, које је већим делом завршено, вођено је рачуна о њима у довољној мери. Међутим, сигурно је да ће непријатељ наставити са нападима на аеродроме који се налазе на копну Грчке, а можда ће упућивати и командосе ради препада на важне објекте као што је, нпр. Коринтски канал.
У Албанији предстоји кишни период, те се сматра да нема вероватноће за искрцавање на ширем фронту, као и зима, која знатно погоршава проходност на високопланинском земљишту. База која је досад задобијена у Италији, још није довољна за инвазију у Далмацији.
Уколико Московска конференција или неочекивани успеси непријатеља у јужној Италији не доведу до потпуно нових одлука, операција према подручју Југоистока могла би се очекивати тек у пролеће 1944. г. То време мора се искористити за изградњу одбране обале и рашчишћавање унутрашње ситуације.
II
Ситуација у унутрашњости Балканског полуострва, у непосредној вези са замишљеним, односно стварним током догађаја на подручју Средоземног мора, знатно се заоштрила. У очекивању, да ће комбиновани војно-политички удар од 8. 9. довести до брзог слома немачког јужног и југоисточног фронта, устанички покрети прерасли су у активна борбена дејства. Делимично су вршене припреме да би се пружила рука англо-америчком искрцавању.
Борбене акције, које су се отуда развиле изгубиле су карактер герилског рата. У стварности, у борбама са посадним трупама на одлучујућим местима појављују се бројно јаке, плански вођене и — бар за планинско ратовање — добро наоружане и опремљене јединице. У садејству са англо-америчким ваздухопловством, које поново напада железничка чворишта и са непријатељским лаким поморским снагама које настоје да паралишу поморски саобраћај и на Јадрану, оне отежавају дотур у забрињавајућим размерама. Осим тога, оне спречавају привредно искоришћавање земље тако што држе у рукама важне индустријске области и подручја са пољопривредним вишковима или их држе у шаху.
Према томе, неправилно би било да се и даље говори о "герилству" или да се сузбијање банди сматра као полицијска ствар. Ради се о томе да се уочи да је непријатељ стао ногом на Балкан и да га треба уништити пре него што ће већи део трупа бити присиљен да крене у одбрану обале.
III
Претпоставка за организацију и одржавање великих јединица банди лежи у добровољној сарадњи становништва, дакле у духовној предиспозицији унутар становништва окупираних земаља.
Шта се је у том погледу одиграло на Балкану и шта ће се одиграти, може се схватити и правилно оценити само оним што је у залеђу целокупне ратне ситуације. Нови поредак на југоисточном подручју под немачким руководством наилази на тешкоће код великог дела становништва. Вешта енглеска пропаганда и комунистичка и национална идеологија поклапају се са незадовољством због материјалних невоља, изазваних дугим ратовањем.
Према томе, масован одлазак бандама, тајно потпомагање банди, често и због страха од ових, потрајаће све дотле док југоисточни Европљани виде спас у искрцавању Енглеза или победи Совјета. Ова констатација мора да игра важну улогу при процењивању непријатеља и свих домородачких снага које се боре у нашим редовима.
IV
Поред исте ове основе, устанички покрети у појединим земљама показују велике разлике у погледу циљева, организације и ударне снаге.
1.) У Грчкој упоредо постоје националне грчке и комунистичке банде. Укупна јачина од 12—15.000 наоружаних лица вероватно је преувеличана. У оба лагера присутни су британски саветници, али до уједињења, коме су они тежили, досад није дошло.
Разоружавањем Италијана, националним деловима много је одузето од њиховог унутрашњег подстрека. И политичке разлике у мишљењима у погледу сарадње са Енглеском знатно су ослабиле међусобну везу. Комунистима још недостаје строжа организација, али не може се порећи, да ће све веће осиромашење и оскудица у животним намирницама постепено знатно допринети повећању њихове моћи.
Саобразно томе, може се рећи да је значај грчких банди још увек сразмерно мали. Уз појачану контролу за живот важних објеката, једва би се примећивала њихова разбојништва и покушаји узнемираварања. Приликом рушења железничке пруге Солун — Атина, које је истовремено изведено на 130 места, први пут се показало јединствено руковођење, које се налази вероватно изван Грчке.
Мора се рачунати са стављањем свих комунистичких снага под команду Тита. Постоје знаци за такав развој. Тиме ће ове снаге и у Грчкој добити већи значај.
2.) У Албанији разликују се три главне групе:
а) Племенске и родбинске јединице, које на своју руку спроводе насилничку политику, која је у обичају у овој земљи; остају у свом завичају; њихов војни значај је незнатан.
б) Групе банди сељачког порекла, добро наоружане, са којима руководе енглески официри. Способне за вођење жилавог герилског рата.
ц) Комунистичке банде, које су у сталном порасту, усудиле су се да 18. 10, са удаљења од 5 км, артиљеријом гађају Народну скупштину која је заседала у Тирани.
Држање национално оријентисаних Албанаца може се окатегорисати као да је у ставу ишчекивања. Изгледа да нико неће да се компромитује лојалним сарађивањем са немачким командама и установама. У погледу милиције, која је у току формирања, из истих разлога не треба много очекивати ако се употреби изван њиховог места формирања. Ситуација се може даље одвијати на потпуно сличан начин као у Хрватској, уколико јаче немачке полицијске снаге благовремено не заведу ред. Тито је већ успоставио везу са комунистичким бандама Албаније и сада се ради на јединственом деловању. Такође и у граничној Македонији пре краћег времена Тито делује у смислу бољшевичких одлука. Његове присталице овде су га признале за свог врховног команданта.
3.) Ситуацију у Црној Гори карактерише готово потпуно протеривање српских устаника у сев. Црној Гори од стране комунистичких банди.
4.) У Србији Дража Михаиловић покушава да мобилизацијом убрза изградњу националне српске армије. У том смислу апелује на Србе који су остали верни краљу и на исконску националну свест Срба. Са активним чиновништвом вежу га многи стари и нови односи. Отуда би се могло предвидети да би у случају непријатељског напада који би имао сигурног изгледа на успех државна моћ прешла у његове руке.
Досад постоје:
у Србији кадрови и штабови за 22 потврђена корпуса и 13 вероватних;
у Босни кадрови и штабови за 7 потврђених и 2 вероватна корпуса.
У поређењу са овако високим бројевима, банде Д. М. ретко се појављују, пошто корпус располаже само са 500— 1.000 пушака и нешто аутоматског оружја. Зато им је наређено да се уздржавају од акција. Сем тога, Михаиловићу је пре свега стало само да задржи у рукама подручја која су му потребна за регрутовање и снадбевање и да у повољним приликама заплени што више оружја итд., али да се избегавају мере одмазде. Иницијативу за прелаз на дела, он очекује споља. Пошто прети опасност да до тога неће доћи ове године, то се покрет приближава кризи. Јаког удела у томе има све већа забринутост због бољшевичке опасности и сазнања да са енглеске стране не треба очекивати ни спољно-политичку ни унутарполитичку подршку.
Насупрот томе, комунизам у Србији има све већи утицај. Велики део саботажа пада на њихов терет. Пропусти организацијске природе, а пре свега недостатак војне организације командовања потчињеним јединицама, још не допуштају испољавање у већем обиму. Према поузданом извору, у току су мере које треба да допринесу побољшању стања.
Крвава обрачунавања између група Д.М. и комунистичких банди све су чешћа и жешћа, нарочито у источној и централној Србији.
У овом тренутку главна опасност прети из Хрватске. Црвене снаге намеравају да продру у Србију преко Дрине. Михаиловић врши припреме да их одбије. Он вероватно прецењује борбену способност и готовост своје трупе исто онако као и животну снагу конзервативне идеје насупрот револуционарним елементима.
Због тога Михаиловић већ тражи везу са немачким командама, да не би потпао под комунистичку власт. При томе игра улогу такође и нада да се његове јединице одрже до "дана ослобођења". Циљ успостављања везе са Д.М. мора у првом реду да буде у томе да се он у својој даљој борби одврати од борби против немачких трупа. Борба Д.М. на немачкој страни против Тита крије у себи велику опасност од метода уцењивања, какве су примењиване према Италијанима. Сем тога, под великим знаком питања је поузданост његових старешина и бораца у антикомунистичком смислу. Комунизам у великој мери уноси растројство у његове редове. Припадници Д.М. и поједини добровољци можда би се могли корисно употребити за месну одбрану.
5.) У "Хрватској" тренутно постоје четири делокруга власти:
а) подручје поседнуто немачким трупама,
б) подручје на коме је хрватска државна власт,
ц) подручје српске аутономије,
д) подручје са владавином комуниста, којим руководи Тито.
Под а) Немачке трупе налазе се у отпорним тачкама дуж морске обале и најважнијих путева и железничких пруга. Њихове бочне и позадње везе стално су угрожаване. Сва кретања трупа су под контролом и региструју се. На удаљенијим подручјима Хрватске нема немачких трупа. Под б) Изузев у Загребу, где су се под заштитом Поглавникове тјелесне гарде повукле хрватске државне установе, не постоји више никакав "хрватски државни ауторитет", чак ни на оним деловима земље које још држе хрватске трупе. Народ и војска, а у последње време и усташка милиција, незадрживо попуштају пред захтевима устаника за храном, одећом, оружјем, информацијама итд. Под ц) Овде се ради о групама српског народа, које су су самозаштите осредње јачине, које не дозвољавају прилаз ни органима хрватске државе ни бандама и одржавају ред у унутрашњости. Према Д. Михаиловићу не постоји постојан однос. Према Немцима, већ према времену и приликама, смењује се непријатељска уздржљивост са спремношћу за помагањем.
д) "Вођа банди Тито", који ради по упутствима Стаљина, створио је "совјетску државу" унутар Хрватске и располаже са добром цивилном управом.
Цени се да су оружане снаге јачине 100.000 људи и да су засад формиране у 20 дивизија и 14 самосталних бригада. У погледу наоружања, иако се оно састоји углавном из лаког пешад. оружја, сматра се да задовољава, с обзиром на планински карактер бојишта. Преузимањем материјалне опреме из најмање 2 италијанске дивизије и делова разбијених хрватских јединца, те су оружане снаге све више употпуњаване тешким наоружањем, моторним возилима итд.
"Организација" и командовање лежи у рукама руских официра. Британски официри, који су такође присутни, према њима имају само саветодавну улогу.
"Снадбевање" се врши са терена на лицу места. Специјално наоружање и специјална опрема, затим новац, лекови и скупе животне намирнице већ месецима допремају се ваздушним путем. У току је убрзана испорука прекоморским путем; с обзиром на велике потребе, овај начин постао је незамењив.
Може се претпоставити да ће питање снадбевања имати одлучујући утицај и на вођење зимских операција Титових снага, пошто се тај проблем може решити само у случају ако оне буду преко зиме размештене у економски богате пределе или ако буду имале прилаз ка мору.
"Операцијски циљеви" до краја септембра налазили су се на обали. После пада Сплита а нарочито од када је постало јасно да англо-америчка инвазија у Италији није напредовала како се то очекивало, тежиште је очито премештено у унутрашњост земље. Извештајима који говоре о намерама да се изврши напад на Србију треба поклонити веру. Покушаји да се држе нека острва (Брач и Пељешац) и планско заузимање пута Ливно — Травник, указују на доцније намере, односно на потребу да се обезбеди снадбевање с мора.
Чињеница да Тито жели лично да руководи операцијама у источној Босни показује колика се важност истима придаје. Вероватно се ради о одлуци: ко треба да заузме Србију? Тито или Михаиловић? Тиме би борба Русије против Енглеске за превласт и овде ушла у видљив стадијум.
В
У целини узевши, "националне снаге су у опадању а комунистички покрет у успону". Отуда произилази и правац ангажовања наших снага и формулисање задатака, као што следи:
Најопаснији непријатељ је Тито.
Ако се у предстојећим месецима не успе да се одлучно ослабе његове снаге добијене услед пропасти хрватске државе, онда ће:
а) доћи до органског спајања свих комунистичких устаника на целокупном подручју Југоистока;
б) одбрана јадранске обале од напада великог стила, који се очекује споља, бити неизводљива. "У наредним зимским месецима" неће се више радити о опстанку Хрватске, Црне Горе и Албаније, него о "стварању или спречавању стварања бољшевичког бојишта на целокупном, подручју Југоистока, у непосредној близини границе Рајха". Полазна тачка ове опасности, која је пресудна за рат а тиме и полазна тачка за ангажовање противмера, била је и остаје — Хрватска. Само политичким средствима ова се опасност више не може савладати. Војне мере саме по себи са садашњим снагама неће довести до решења, оне би донеле само пролазна и ограничена олакшања. Једини спас лежи у сарадњи оба средства у облику утицаја немачке моћи на Хрватску. Ако се ова могућност у току зиме 1943/44. не буде искористила, онда у пролеће 1944. г. неће бити спреман за одбрану ни фронт на морској обали ни у позадини, који би омогућавао снабдевање обалског фронта и довођење појачања.
За такав утицај немачке моћи потребне су енергичне и радикалне политичке мере са циљем да се створи "нова државна структура". Ово би се можда могло још увек постићи у облику немачког система контроле. Али претпоставка за то лежи у уништењу Титових снага обимним војним средствима и "привремено" поседање целе земље немачким трупама. Чишћење, уколико се не надовеже на њега "трајно поседање", не би довело до коначног успеха. Преглед потребних снага види се из одељка VIII.
Хрватску армију не узимати у обзир, јер се све више распада. Овај распад не може се више задржати ни организацијским мерама ни обећањима. Хрватски војник више нема вере у хрватску државу. Побољшање ситуације може се очекивати тек онда када се успостави нов хрватски државни ауторитет, тј. када се сломи Титова владавина и створи нови поредак под немачком заштитом.
Комунистичким бандама које се појављују у Грчкој и Албанији, у вези са напред изнетим, треба да се посвети већа пажња. Докле год оне оперишу без узајамне везе и без везе са Титом, довољно је ако се према њима употребе у активној одбрани и територијалне посадне јединице. Ако их узме Тито, представљаће појачање опште бољшевичке опасности на подручју Југоистока.
VII
Независно од даљих одлука Врховне команде Вермахта, Команда Југоистока има
1.) намеру
да "очисти острва", која се налазе испред далматинске обале. То је већ извршено западно од Шибеника (Лупац, Првић, Тијат, Логорун, Зларин, Змајан, Каприје, Жирје). Борбе на Пељешцу још су у току и, гонећи непријатеља који је у повлачењу, довешће до чишћења Корчуле. Даље мере зависиће од смене 114. пеш. див. јединицама 264. пеш. див. Тек када се на тај начин ослободе довољне снаге и када стигне 2. и 3. група обалског лов. пука "Бранденбург", моћи ће да се спроведе чишћење осталих острва.
Трајно поседање свих наведених острва, које је иначе нужно, није могуће. Већина ових моћи ће се повремено контролисати само крстарећим одељењима;
2.) намеру
да поведе борбу против Тита у великом стилу ангажовањем свих расположивих резерви. Планиране су:
а) акција "Кугелблиц" [Kugelblitz];
циљ: уништење Титових снага које се боре у источној Босни, пошто ће бити ослабљене после борби са четницима;
б) акција "Адлер";
циљ: заузимање обалског појаса Ријека — Задар и разбијање тамошњих јаких комунистичких снага;
ц) 2—3 акције да би се разбиле комунистичке јединице које се налазе северно од Саве;
д) акција са циљем да се ослободи деоница пута Сплит — Ливно — Травник, а у најмању руку да се на том делу непријатељу онемогући снабдевање;
3.) намеру
да се обала изгради по систему пољске фортификације а делимично и сталне фортификације. Услед одласка јаких делова дивизија, предвиђених за одбрану обале, изградња ће бити знатно успорена.
VIII
Успех акције зависи углавном од "расположивих снага". Већ сада може се сагледати да ће, поред крајњег напрезања трупа и исцрпљења свих материјалних средстава, ипак бити непотпун ако се не доделе нове снаге, помоћу којих би се омогућило поседање очишћених подручја.
Отуда, резимирајући и допуњујући досадашње предлоге молимо:
а) да се III СС-окл. корпус остави до пролећа 1944. год. као и његова материјална опрема;
б) да се потчини 162. туркменска дивизија по завршетку акције која је у току;
ц) да се што пре додели попуна за 1. окл. див., која је предвиђена, а у даном случају и за III СС-окл. армијски корпус;
е) да се појачају немачке полицијске снаге у Хрватској ради обезбеђења и организовања хрватске жандармерије;
ф) да се доделе најмање 3 дивизије ради поседања очишћених подручја, а у даном случају освежене источне дивизије.
IX
Молим да се ова процена ситуације поднесе фиреру. Ситуација на подручју Југоистока није више ствар неке "окупиране територије". Њена процена и закључци који се отуда могу извући добијају значај који је одлучујући за рат, с обзиром на оперативне намере непријатеља које се очекују у пролеће, затим с обзиром на држање савезника Мађарске, Бугарске и Румуније и добијање сировина важних за вођење рата. Потребне су брзе и потпуне одлуке.
Потписао генерал-фелдмаршал Вајкс
Прилог бр. 1: просторно поређење (саобразно посебној подели).
"Прилог бр. 2": карта са уцртаним бандама (само за Врх. команду Вермахта и посланика Нојбахера). "Напомена": немачки специјални опуномоћемк за Југоисток, посланик Нојбахер, упознат је са овом проценом ситуације и, на основу његових политичких посматрања, слаже се са истом. За тачност:
Зелмајр [Selmayr] генералштабни пуковник