Иван Николин

0001 Чета се је мала подизала
0002 А од Спужа града бијелога,
0003 Чета мала, петнаес Турака,
0004 Пред четом је бего Зотовића,
0005 За бегом је Суљо Џаковића.
0006 Оде чета низа Зету равну,
0007 Докле чета у Пенара дође
0008 На дворове Шикмановић-Вука.
0009 Ту их Вуче дивно дочекује,
0010 Доста даје, што је за Турчина.
0011 Ного бего Вуку говорио:
0012 „О тако ти, Шикмановић-Вуче!
0013 „Куда ћемо с четом обрнути?”
0014 Вуче мисли, Бегу говорио:
0015 „Чујеш ли ме, бего Зотовићу!
0016 „Да идемо с четом на границе
0017 „На бијеле владичине овце,
0018 „Него овце имају овчаре,
0019 „Који воде хрте и шљеднике,
0020 „Шљедници те чету опазити,
0021 „Ископати чету Црногорци;
0022 „Но хајдемо у Доње лугове,
0023 „Да чекамо Цеклинске трговце,
0024 „Ту ћемо их исто дочекати,
0025 „Посјећ’ ћемо Црногорску главу,
0026 „Понијет’ је на главицу Спушку,
0027 „Да се мало уставе Брђани,
0028 „Који дају јаде градовима.”
0029 Кад то зачу бего Зотовића,
0030 Од страха се у болест метнуо,
0031 Лежа Туре, главе не дигнуло!
0032 Ондолен се чета покренула,
0033 Пред њом пође Шикмановић-Вуче,
0034 Западоше у Доње лугове,
0035 Да чекају младе Црногорце.
0036 Када сјутра дан и зора дође,
0037 Јесте добри јунак испануо
0038 Од простране ломне горе Црне,
0039 Од Превлаке Николин Иване;
0040 Он је Турску чету угледао,
0041 А кад виђе, е утећ’ не може,
0042 Он за плећи ножа сакриваше,
0043 И ту њега Турци уфатише,
0044 Узеше му пушке обадвије,
0045 У лађу га бјеху убачили,
0046 И водом га бјеху одвозили;
0047 Таде виђи Николин’ Ивана,
0048 Ка’ поштено Турке упитао:
0049 „Ко је овђе бего Зотовића?”
0050 Турци кажу Суља Џаковића.
0051 Таде виђи Николин’ Ивана!
0052 Он извади свога јатагана,
0053 Јатагана испод талагана,
0054 Те удари Суља Џаковића,
0055 Удари га у прси јуначке,
0056 На плећи му јатаган испао,
0057 Па он јунак у воду скочио,
0058 И за лађу рукам’ дофатио;
0059 Маче Иван, да потопи Турке,
0060 Но се Турци преврнут’ не даду,
0061 Већ тргоше ноже од појаса,
0062 На лађу му прсте окидоше;
0063 Таде Иван воду подронио;
0064 Кад при крају бјеше долазио,
0065 На врх воде главу износио;
0066 Но је јунак Шикмановић Вуко,
0067 Од образа танку пушку пали,
0068 И Ивану срце опалио,
0069 Иван паде у дно воде ладне.
0070 Па ондолен Турци отидоше,
0071 Под Жабљак се бјеху увозили,
0072 И ту Суљу ножа извадили,
0073 И онђе му душа испанула.