Зринич Османага и Симо Бадовић
0001 Пиће пију до два побратима
0002 На Удбини, на бијелој кули;
0003 Пиће пију, разговарају се.
0004 Мили Боже, ко су побратими?
0005 Лахко ти је побре погодити,
0006 Једно ти је Бабић Хусејине,
0007 А друго је Зринић Османага.
0008 Пију пиће оба побратима
0009 А у кули Бабић Хусејина.
0010 Бабић пије шенли и весело,
0011 Кад кад пали из пушака мали;
0012 Зринић пије нујан, невесео,
0013 Он окисо главу објесио.
0014 Кад му која обредица догје,
0015 Брк узвије, а чашу попије.
0016 А пита га Бабић Хусејине:
0017 „Побратиме Зринић Османага,
0018 И до сад смо хладно пиће пили,
0019 Али нисмо побро невесело.
0020 Што си побро невесео в’ома?
0021 А вели му Зринић Османага:
0022 „Побратиме Бабић Хусејине,
0023 Како нећу невесео бити?
0024 Кад ти дојдеш својој билој кули,
0025 Љуба ти се шеће по одаји,
0026 Играју т’ се два пособца сина;
0027 Трећи ти се вере уз колино.
0028 Ти си с’ побро вактом оженио.
0029 Мене младост у старости прогје,
0030 Још се побро оженио нисам.
0031 Ђе ја нагјем за себе дивојку,
0032 Туј ми мајци пријатеља нејма;
0033 Ђе ја мајци пријатеља нађем,
0034 Туде за ме не има дивојке.
0035 Скоро побро нагјо дивичицу,
0036 Ниско доли у Новићу билом,
0037 Липу Злату аге Црнковића,
0038 Ја појаха дебела дората,
0039 Сигјо с дором до Новића била
0040 И испроси Злату Црнковића,
0041 Прстен дадо, свадбу уговори,
0042 Побратиме трећем понедељку,
0043 Док покупим кићене сватове,
0044 Па се врати својој билој кули.
0045 Једно јутро побро подранио.
0046 А извео дебела дората.
0047 Сеиз Симо тимари дората,
0048 Ја изјашо на тепу ледену
0049 Па сеирим дебела дората.
0050 А дората хора подузела,
0051 Ста га цика а копа ногама.
0052 Мало вриме ни дуго не било,
0053 Помоли се влашче на капију
0054 На кобили вранки бедевији,
0055 Шарну књигу носи у праципу.
0056 „Добро јутро“, са кобиле викну,
0057 Па ме пита с вране бедевије:
0058 Ја Турчине имена ти твога,
0059 Које ј’ кула Зрнић Османаге,
0060 Је ли дома Зринић Османага,
0061 Да му књигу дадем шаровиту.
0062 Ја му реко побро на авлији:
0063 Ово ј’ кула Зринић Османаге,
0064 Ово ј’ глава Зринић Османаге.
0065 Ово ј’ ага што с тобом дивани.
0066 Када влашче ричи разумило,
0067 Оно фрци с мрке бедевије,
0068 Па погрну до Тепе ледене.
0069 Трипут влашче земљу пољубило
0070 Док меника с књигом преступило,
0071 На кољену књигу оставило.
0072 Кад ја прими књигу шаровиту,
0073 Влаху дадо дванест магјарија;
0074 Оде влашче одведе кобилу,
0075 А ја разви књигу шаровиту,
0076 Да ја видим, шта ми књига каже,
0077 Кад ли књига из Дољњи котара,
0078 Од џидије Симе Бадовића.
0079 Шта ј’ у књизи штенац направио:
0080 Чуј Турчине Зринић Османага,
0081 Зар се ниси мого оженити
0082 Из Удбине и с бољом дивојком;
0083 Јер набаса на моју дивојку.
0084 Златија је моја јауклија
0085 Сва са Злате остала Крајина,
0086 А ти си се јунак направио,
0087 Да испросиш моју јауклију.
0088 Већ Зринићу ако женско ниси,
0089 Де изјаши дебела дората.
0090 Па ти сигји до Новића била,
0091 И поведи Лику Мустајбега,
0092 Немој рећи да сам преварио.
0093 Ја ћу силну покупити војску,
0094 Сићи с војском до Новића била,
0095 У Новићу шест стотина кула,
0096 Све ћу куле ватром попалити,
0097 Све ћу женско у робље примити,
0098 Све ћу мушко под сабљу узети,
0099 Ударити кули Црнковића,
0100 Хоћу бјелу кулу похарати,
0101 Погубити агу Црнковића,
0102 Посићи му два пособца сина,
0103 Ујагмити Злату Црнковића,
0104 Па се хоћу оженити с њоме,
0105 Отален ћу па подићи војску,
0106 Сићи с војском на Ведрице равне,
0107 Туј оџака тријест и четири,
0108 А све бега млади Зенковића;
0109 Све оџаке ватром попалити,
0110 Све ћу мушко под сабљу узети,
0111 Све ћу женско у робље примити.
0112 Отален ћу, па подићи војску,
0113 Сићи с војском на Подове равне,
0114 Туј оџака тријест и четири
0115 А све бега Попарженовића.
0116 Све ћу беге под сабљу узети,
0117 Све ћу куле ватром попалити,
0118 Све ћу женско у робље примити.
0119 Отален ћу, па подићи војску,
0120 Сићи с војском на Пољане равне,
0121 Туј ћу бијел чадор разапети,
0122 Поредати у глиду солдате,
0123 Наоколо врћи паличаре,
0124 А хиљаду врћи паличара,
0125 Што га турска сабља не посица,
0126 А чекати лички набодица,
0127 Па им русе осицати главе.
0128 Понити их на доње Котаре,
0129 Даровати котарске сердаре,
0130 Пити пиће, љубити Златију
0131 На срамоту свој широкој Лици,
0132 Па мој побро Бабић Хусејине,
0133 Сад ја не знам шта ћу од живота?
0134 Да би ишо до Новића била
0135 Море штенац па подићи војску,
0136 Сам не могу ништа учинити;
0137 Да би ишо на високу Лику,
0138 Да поведем Лику Мустајбега
0139 Море слагат Симо Бадовићу,
0140 Не извести војске до Новића,
0141 Шта ће речи личке набодице
0142 Види фале Зринић Османаге,
0143 Ђе не смиједе до Новића сићи,
0144 Брез нашега Лике Мустајбега
0145 Од џидије Симе Бадовића“.
0146 Кад те Бабић разумио ричи,
0147 Диже главу побри говорио:
0148 „Побратиме Зринић Османага,
0149 Да сам знао, да си женска глава,
0150 Ја се с тобом не би побратио,
0151 Не сми ј’ штенац до Новића сићи,
0152 Од нашега Лике Мустајбега.
0153 Већ чу ли ме Зринић Османага,
0154 Чекни мене три четири дана,
0155 Онда ће мо до Новића сићи,
0156 Ја ћу с тобом по дивојку поћи
0157 И извести Злату Црнковића“.
0158 То је Зрнић агу послушао,
0159 Туде био три четири дана.
0160 Кад им пето јутро освануло,
0161 Сједе побре код џамли пенџера,
0162 А пукоше Новићки топови,
0163 Два уједно, тридесет заједно,
0164 А стотину један за другијем.
0165 Када ага топе преслушао,
0166 Пљеснуо се руком по кољену,
0167 Нова саја пуче на кољену,
0168 Он погрми низ мостове кули.
0169 За њим скаче Бабић Хусејине.
0170 О добре се коње појагмише,
0171 Окренуше до Новића била
0172 Зринић ага кидисо дорату,
0173 За њим Бабић наметно алата,
0174 А виче га Бабић Хусејине:
0175 „Побратиме Зринић Хасанага,
0176 Што с’ толико кидисо дорату,
0177 Бојиш ли се ексиклуку своме?
0178 Неће т’ моћи кад устреба побре“.
0179 Тада Зринић устави дората
0180 А допаде Бабић Хусејине,
0181 Па он вели Зринић Османаги:
0182 „Побратиме Зринић, Османага
0183 Сад нећемо до Новића била,
0184 Хајд’мо сада на широку Лику,
0185 Да чекамо Лике Мустајбега“.
0186 А вели му Зринић Османага:
0187 „Побратиме Бабић Хусејине,
0188 Хајде побро куд је теби драго
0189 А ја одо до Новића била,
0190 Да видимо Бабић Хусејина,
0191 Он окрену на широку Лику.
0192 Зринић свога оћера дората,
0193 Куд год иде до Новића сиде.
0194 Када сиде до Новића била,
0195 Кад погледа Зринић Османага,
0196 Кад му бутум Новић изгорио.
0197 Јади леже с обадвије стране,
0198 Све изашле остариле нене.
0199 Па преврћу дицу по сокаци,
0200 Свака свога по хаљина знаде,
0201 А све куну агу Црнковића.
0202 Нека т’ ага пушка те убила,
0203 Што не догје до Новића била
0204 Не одведе Злату Црнковића.
0205 Не би на нас штенац ударио.
0206 Већ би сишо твојој билој кули.
0207 Крај њих Зринић проћера дората
0208 А до куле аге Црнковића,
0209 Кад агина одусправке кула,
0210 Није кула ватром изгорила.
0211 Зринић свога осиде дората,
0212 Па он хода а дората вода,
0213 Да му дорат солуке потегне.
0214 Ходајући дору водајући,
0215 Он угледа агу Црнковића
0216 И крај њега два пособца сина.
0217 Ни на једном русе главе неја.
0218 Тако Зринић провађа дората,
0219 А дрмнуше Ведрички топови,
0220 Два уједно тридесет заједно,
0221 А ага се дором приговара:
0222 Куку доре големе жалости,
0223 Ено душман на Ведрице сиде,
0224 Па појаха дебела дората,
0225 Па окрену на Ведрице равне.
0226 Куд год иде на Ведрице сиде,
0227 Ал’ му јади и туј порађени,
0228 Погориле куле и оџаци.
0229 Зринић свога осиде дората,
0230 Па он хода а дората вода,
0231 Да му дорат солуке потегне
0232 А дрмнуше Новички топови.
0233 Он се својим дором разговара,
0234 „Куку доре големе жалости,
0235 Ено душман на Подове сиде“.
0236 Па се пови на коњу дорату,
0237 А отишће на Подове равне,
0238 Куд год иде на Подове сиде.
0239 Када сиде на Подове равне,
0240 И туј јади многи порагјени,
0241 Све оџаци ватром попаљени,
0242 Зринић свога проћера дората
0243 Проћера га за Подове равне,
0244 А до куле Дабић Мехмедаге,
0245 Ту му бјеше сладак побратиме,
0246 Када Зринић белој кули сиде.
0247 Ал агина одусправке кула.
0248 Све се чуди Зринић Османага:
0249 Мили Боже на свему ти фала,
0250 Вид’ побрине одусправке куле.
0251 Ал на ову кулу гледајући
0252 Ко када се јесу притрефиле,
0253 Притрефиле личке набодице,
0254 Код мог побре Дабић Мехмедаге,
0255 Док му кулу попалили нису,
0256 Око куле бедем озидао
0257 А од леша млади Котарана.
0258 Зринић свога доћера дората
0259 У авлију Дабић Мехмедаге.
0260 Па осиде дебела дората,
0261 Па он хода а дората вода,
0262 Да му дорат солуке потегне.
0263 А са куле чекма полетила,
0264 А на чекму испаде дивојка,
0265 То је сестра Дабић Мехмедаге,
0266 Она вели Зринић Османаги:
0267 „Ђе си брате Зринић Османага,
0268 Кад ваљаде тебе не имаде“.
0269 А вели јој Зринић Османага:
0270 „Сестро Ханко Дабић Мехмедаге,
0271 Ђе је братац Дабић Мехмедаге?“
0272 А стаде му Ханка казивати:
0273 „Јучер побро око икиндије,
0274 Пројде штенац до Новића била,
0275 Нашој кули ни мукајет није;
0276 Кад се данас брате повратио,
0277 Он удари нашој билој кули,
0278 Код куле се братац притрефио
0279 И са њиме тридесет делија,
0280 Кад удари силовита војска.
0281 Има војске тридесет хиљада.
0282 Ударише нашој билој кули
0283 А дочека братац и делије,
0284 Око куле разгоне солдате.
0285 Кад видише котарски сердари,
0286 Да легоше момци око куле,
0287 Отискоше војску низ пољане.
0288 Мало вриме за дуго не било
0289 Помоли се Симо Бадовићу
0290 И он јаши ата алатаста,
0291 А за њим се засобица били,
0292 Липа Злата аге Црнковића.
0293 Кад наступи покрај наше куле
0294 Она брата виче Мехмедагу:
0295 „О чули ме Дадић Мехмедага
0296 Ако си се дома притрефио,
0297 Можеш оно утувити вриме,
0298 Кад ти сидеш до Новића била
0299 А узјашеш ата доратаста,
0300 Па пониско пустиш чемерлију,
0301 Па све аге веле по Новићу:
0302 Види аге Дадић Мехмедаге,
0303 Наког аге у Новићу нејма.
0304 Сада ага Дадић Мехмедага,
0305 Ако си се дома притрефио,
0306 Де ишћерај дебела дората.
0307 Па ме врати из душманских руку“.
0308 Кад те братац разумио ричи,
0309 Он уфати дугу гранајлију,
0310 Да убије Симу Бадовића,
0311 Ал’ му била задрхтала рука,
0312 А ја брату пушку уграбила:
0313 „Нећеш брате влаха потрефити.
0314 Већ ћеш убит Злату Црнковића,
0315 Па се побро оженити неће“.
0316 А брата ми изједе срамота,
0317 Он погрми низ високу кулу,
0318 А за њиме тридесет делија,
0319 На готове ате посједаше,
0320 Ја од куле затворила врата,
0321 Па испадо џаму и пенџеру,
0322 А потего срчали дурбина,
0323 Па ја брата сејрим и делије.
0324 Види штенца Симе Бадовића,
0325 Ђе у војску ускочи алата,
0326 За њим братац наћера дората,
0327 А за њиме тридесет делија.
0328 Ашићаре брата дочекаше
0329 И на њега пушке опалише.
0330 Паде тама по пољу зеленом,
0331 Ја не види што од брата бјеше.
0332 Мало вриме за дуго не било,
0333 А ја пала код џамли пенџера
0334 Па проливам сузе од очију,
0335 А ја брата жалим код пенџера,
0336 Док ме њеко испод куле викну.
0337 Кад погледам са џамли пенџера,
0338 Кад ме братац испод куле виче.
0339 Ја шта братац рече Мехмедага:
0340 Сестро Ханко у мене једина
0341 Је ли душман кули ударио?
0342 Ја му брате са пенџера кажем,
0343 Да ниј’ душман кули кидисао.
0344 Када мене братац разумио,
0345 Испод куле отишће дората,
0346 Ја потего дурбин од очију,
0347 Па сејирим брата и дората,
0348 Ал’ ми братац у војску умаче,
0349 Већ ја не знам шта ј’ од њега било.
0350 Већ чуј брате Зринић Османага,
0351 Гони брате дебела дората,
0352 Боље ти је тамо погинути,
0353 Нег’ црн образ снити на Удбину,
0354 Да о теби пивају дивојке.
0355 Да видимо Зринић Османаге
0356 Кад узјаха дебела дората,
0357 Па окрену пољем зеленијем,
0358 А својим се дором приговара:
0359 „Види доре оба моја крила,
0360 Ђе нас цура сад резил учину,
0361 Сада доре повраћања нејма“.
0362 Па оћера дебела дората.
0363 Кад испаде на поље зелено,
0364 Ту он види тридесет делија,
0365 Ни на једном русе главе неја,
0366 Зринић њима рахмет оставио.
0367 Крај њих Зринић проћера дората,
0368 Он се фати кланца бјелајскога;
0369 Како Зринић јаше на дорату,
0370 Тако леше срета поваљане.
0371 Мало вриме, за дуго не било,
0372 Он угледа дебела дората
0373 А дората Дадић Мехмедаге,
0374 А за јелу привезана дору,
0375 Закопо се дорат до трбуха.
0376 Кад примаче Зринић на дорату,
0377 Он угледа Дадић Мехмедагу,
0378 Ђе он сједи под зеленом јелом,
0379 А на њему девет грдних рана.
0380 Тада Зринић устави дората,
0381 Па Дадићу турски селам викну.
0382 Дадић њему селам одпримио.
0383 А вели му Зринић Османага:
0384 „Ја Дадићу сладак побратиме,
0385 Хаирли ти твоје ране биле“.
0386 „Хаирли су јер на теби нису“.
0387 Онда вели Зринић Османага:
0388 Побратиме Дадић Мехмедага,
0389 Је ли душман давно пролазио?“
0390 А вели му Дадић Мехмедага:
0391 „Побартиме Зринић Османага,
0392 Са мном дуга немај разговора,
0393 Није душман давно пролазио,
0394 Однесе ти Злату Црнковића.
0395 Гони побро ако женско ниси,
0396 Боље ти је тамо погинути,
0397 Нег’ црн образ снити на Удбину.
0398 И ја ћу ти у сватове поћи
0399 Ако Бог да док ране утегнем“.
0400 Отле оде Зринић Османага.
0401 Кад испаде на поље зелено,
0402 Ђе је реко Симо Бадовићу,
0403 Да ће чекат личке набодице;
0404 Кад погледа Зринић Османага,
0405 Кад му поље бутум поцрнило
0406 Од шкрљака и од телећака.
0407 Што је штенац у књизи написо,
0408 Све је штенац нако учинио.
0409 Он помето глиде и параде,
0410 Он поредо влашке паличаре
0411 А хиљаду врго паличара.
0412 Што га турска сабља не пресица,
0413 А на пољу чадор разапео,
0414 Пије пиће а служи Златија.
0415 Зринић свога осиде дората,
0416 Па он хода а дората вода;
0417 Примаче се једном паличару,
0418 Па он с њиме мекано говори:
0419 „Хајде кажи Сими Бадовићу
0420 Нек ми врати Злату Црнковића,
0421 Нек ми врати за хатор дивојку;
0422 Ако ми је повратити неће,
0423 Нек је прода за новце готове;
0424 Ако ми је продавати неће,
0425 Мртвом ћу му говорити главом“.
0426 Кад то зачу влашки паличару,
0427 Осиче се том аги Зринићу,
0428 „Ајде Туре немој будалити!
0429 Да је ћео Симо Бадовићу,
0430 Да је ћео враћати дивојку,
0431 Мого ју је нама повратити,
0432 Било ј’ бољи од тебе јунака“.
0433 Кад то зачу Зринић Османага,
0434 Он се сави под колан дорату,
0435 А сијну му коланкиња ћорда,
0436 Он удари влашког паличара,
0437 Удари га по десном рамену,
0438 Па му десну одсијече руку,
0439 Па се сави да дофати руку,
0440 Те му десну у лијеву даде.
0441 Сад га посла Сими Бадовићу:
0442 „Хајде кажи Сими Бадовићу,
0443 Нек ми врати за хатор дивојку;
0444 Ако ми је повратити неће,
0445 Нек је врати за готове новце;
0446 Ако ми је он продати неће,
0447 С мртвом ћу му главом говорити“.
0448 Отле оде влашки оклопниче,
0449 Када догје Сими Бадовићу:
0450 Пред њег баци своју десну руку,
0451 А пита га Симо Бадовићу:
0452 „Ко је теби криво учинуо,
0453 Ко ти билу одрезао руку?“
0454 А појде му влашче говорити:
0455 „Дојде Турчин на коњу дорату,
0456 Па ми рече Турчин са дората:
0457 Хајде кажи Сими Бадовићу,
0458 Нек ми врати Злату Црнковића,
0459 Нек ми врати за хатор дивојку,
0460 Ако ми је повратити неће,
0461 Нек је врати за готове новце,
0462 Ако ни то учинити неће,
0463 С мртвом ћу му говорити главом.
0464 Ја осико момку код дората,
0465 А момак се слеже по дорату,
0466 А сијну му коланкиња ћорда,
0467 Па ми десну одрезао руку;
0468 Па се саге момак од дората,
0469 Моју бјелу узграбио руку,
0470 Па ми десну даде у лијеву,
0471 Па ме посла теби и чадору“.
0472 Кад дивојка те разуми ричи,
0473 Јер се Злата трефи под чадором,
0474 Она се је одмах осјетила,
0475 Да је главом Зринић Османага,
0476 Она писну а Зринића викну.
0477 Очу писку Зринић Османага,
0478 Па појаха дебела дората,
0479 Па у влашки логор ускочио,
0480 Они њега чврсто дочекаше.
0481 Трипут ага хршум учинуо,
0482 Ал’ залуду кад му фајде неја,
0483 Вратише га, стати не дадоше.
0484 Зринић свога осиде дората,
0485 Па се својим дором разговара;
0486 Вид’, дорате оба моја крила,
0487 Без егјела умирања неја,
0488 Камо срића да смо погинули,
0489 Овог дана дочекали нисмо“.
0490 Тако ага с дором разговара,
0491 Опет Злата писну под чадором
0492 Опет ага изјаха дората
0493 Па на влашки логор ударио.
0494 Опет агу добро дочекаше,
0495 Али ага у логор замаче,
0496 Ал залуду кад му фајде неја.
0497 Опет ага исћера дората,
0498 Па осиде дебела дората,
0499 Опет агу добро дочекаше,
0500 Али ага у логор замаче,
0501 Ал залуду, кад му фајде неја,
0502 Опет ага исћера дората,
0503 Па осиде дебела дората,
0504 Али агу ране освојиле,
0505 Седам рана од пушке добио.
0506 Тако ага провагја дората,
0507 Опет зачу писку дивојачку,
0508 Па он вара дебела доратата,
0509 Ал се дорат не да узјахати,
0510 Јер дорату ватра притужила.
0511 Тако с ага гони са доратом,
0512 Док га њеко иза легја викну:
0513 „Не јаш’ ага дебела дората,
0514 Сам не мореш ништа учинити,
0515 Видиш ага да ћеш погинути.
0516 Ето нашег Лике Мустајбега
0517 Уздиго је сву врховну Лику,
0518 Де погледај Зринић Османага,
0519 Па ’ш видити што видио ниси“.
0520 Кад погледа Зринић Османага,
0521 Он угледа Лику Мустајбега,
0522 И са њиме сва широка Лика.
0523 Одмах се је ага повратио,
0524 Па он сиде до чадора Лики,
0525 Туде они војску сигураше.
0526 Мало вриме за дуго не било,
0527 Помоли се Дадић Мехмедага.
0528 Јер је ага ране утегнуо.
0529 Мало вримо, за дуго не било
0530 Помоли се Бабић Хусејине,
0531 И он води триста Турличана,
0532 Сваком момку прво четовање,
0533 Ати мамни а дјеца помамна,
0534 Јер је Бабић сишо до Турлића
0535 И подиго децу Турличане,
0536 Управио пољу и чадору,
0537 А чадору Симе Бадовића.
0538 А ста вика Лике Мустајбега:
0539 „Вичи Тале Бабић Хусејина,
0540 Сад ће Бабић заметнути кавгу,
0541 Изгинуће дјеца Турличани,
0542 Јер не знају дјеца Турличани,
0543 Како ј’ њима ране боловати“.
0544 Продречи се Тале Личанине,
0545 А он виче Бабић Хусејина,
0546 Да поврати децу Турличане,
0547 Ал’ му нејма фајде николико
0548 Јер то Бабић хаје и не хаје,
0549 Н езна Бабић што је умирати.
0550 Сам у себи Бабић помислио
0551 Није ми их мати породила,
0552 Па на влашки логор ударио,
0553 А за њиме триста Турличана,
0554 Замакоше ко у сиње море,
0555 А дочека Симо Бадовићу.
0556 Продречи се Тале Личанине,
0557 Па он викну Лику Мустајбега:
0558 „Мустајбеже срам те и стид било,
0559 Јесил’ тертиб везирев примио,
0560 Срам те било турска издајицо,
0561 Изгинуше дјеца Турличани“.
0562 Кад то зачу Лика Мустајбеже
0563 И он викну хоџу шувалију.
0564 Хоџа ђулбе дову заучио,
0565 А виче га Тале Личанине:
0566 „Учи дову хоџа шувалија.
0567 Што с’ толико грло отањио.
0568 А толико дову одуљио.
0569 Скраћуј дову хоџа шувалија,
0570 Да без дове не гину јунаци“.
0571 Сваки ага стао до бајрака,
0572 Сваки своме шапће бајрактару:
0573 „Гледај Бајро Муњу уграбити,
0574 А даћу ти стотину дуката“.
0575 Тргоше се млади бајрактари.
0576 Фука стаде у небу бајрака,
0577 Ко ће први муњу уграбити.
0578 Сијну шимшир ко из неба крупа,
0579 Није шимшир то из неба сјајна,
0580 Већ је дорат Зринић Османаге,
0581 На њем ага радосна му мајка.
0582 Први пута носи до логора,
0583 У првој се ватри помишаше,
0584 На се бутум ватру измамио,
0585 Смишаше се Турци и каури.
0586 Џењак било четири сахата,
0587 Већ у пети сахат уступило,
0588 Тад бег лички исћеро голуба,
0589 Па он хода а голуба вода
0590 А све мисли Лика Мустајбеже
0591 Што но раде моји бајрактари
0592 Што ми дјеце нејма из четнице,
0593 Ђе су годјер дјеца ударала,
0594 Вавик догју у трећем сахату,
0595 Ево сада пети ударио,
0596 Још му дјеце нејма из четнице,
0597 У ријечи у којој бијаху,
0598 Помоли се ускок Радоване,
0599 И он носи до три русе главе,
0600 Поклони их Лики Мустајбегу,
0601 А пита га Лика Мустајбеже,
0602 Радојица моја вирна слуго,
0603 Какој’ тамо било на пољани.
0604 Де не питај Лика Мустајбеже,
0605 Било јада и тамо и вамо,
0606 Ал’ је добро Лика Мустајбеже,
0607 Побиго је Симо Бадовићу,
0608 А наша је запристала војска,
0609 Биће кавге на долњи Котари.
0610 Све одоше личке набодице
0611 У тебдили, катански одили,
0612 Оћераше Симу Бадовића,
0613 Јер је от’шо Симо Бадовићу
0614 И однио Злату Црнковића.
0615 Да видимо Зринић Османаге,
0616 Касно на ум аги припануло,
0617 Па он сишо бијелу чадору,
0618 До чадора Симе Бадовића,
0619 Кад побиго Симо Бадовићу
0620 Тада Зринић отишће дората,
0621 Већ се беше ноћца прикучила.
0622 Да видимо Зринић Османаге,
0623 Када Зринић отишће дората,
0624 А да гони Симу Бадовића,
0625 Ког ће ага првог утукати.
0626 Он сусрете Четић Османагу:
0627 Па он пита Четић Османагу:
0628 „Ој Четићу богом побратиме,
0629 Је ли игје Симе Бадовића,
0630 Оћера л’ га ико уз планину?“
0631 А вели му Четић Османага;
0632 Побратиме Зринић Османага,
0633 Касно ти је на ум препануло,
0634 Већ је сишо Симо Бадовићу,
0635 Већ је дошо кули од камена.
0636 Данас пројде око пола дана,
0637 Ћеро сам га побро на гаврану,
0638 Па ми суста гавран од мејдана,
0639 Побиже ми Симо Бадовићу,
0640 Добар му се алат притрефио.
0641 Већ кад свога поврати гаврана,
0642 Ја сам срео два Чејванагића,
0643 Мехинагу и Мухединагу,
0644 Оћераше њега низ планину,
0645 Па сам срио Мују на ђогату.
0646 Па сам срио Врховца Алагу
0647 Још сусридо оба побратима,
0648 Једно побро Челебић Хасане,
0649 А друго је Куртагић Хасане.
0650 Шта би теби много говорио,
0651 Све су ошле личке набодице,
0652 Најстраг оде Тале Личанину.
0653 Кад те Зринић разумио ричи,
0654 Зринић свога отишће дората;
0655 Већ Зринића ноћца освојила,
0656 Када Зринић паде у планину,
0657 Видна му се ноћца притрефила.
0658 Кад погледа Зринић у планину.
0659 Туј угледа Талу Личанина,
0660 Ђе он сједи под танком јеликом;
0661 За јелику привезо кулаша,
0662 Па он пије пиће из мјешине.
0663 А вели му Зринић Османага:
0664 „О чули ме Тале Личанину.
0665 Зар кад иде вира за невиру,
0666 Ти испијаш пиће из мешине!“
0667 А вели му Тале Личанину:
0668 „О чуји ме Зринић Османаге,
0669 Де одјаши дебела дората,
0670 Што с” толико ату кидисао,
0671 Неће моћи, кад ваљадне побро;
0672 Де одјаши, да се напијемо!“
0673 Тада Зринић осиде дората.
0674 Тале пије миху на гр’оце,
0675 Зринић тегли миху на ножицу.
0676 Када они миха изпразнише,
0677 Тале с михом о тле ударио,
0678 Па повика Зринић Османагу:
0679 „Ха на ноге Зринић Османага,
0680 Ваља сада на Котаре сићи“.
0681 На дебеле ате посидоше.
0682 Тале јаше први на кулашу,
0683 За њим Зринић јаше на дорату,
0684 Да видимо Тале Личанина,
0685 Ђе он вели Зринић Османаги:
0686 „Гони ага куд је теби драго,
0687 А ја одо куд је мени драго“.
0688 Бир то рече, бир га и нестаде,
0689 Брз му се је кулаш притрефио,
0690 Оста Зринић на дорату своме,
0691 Ал’ му сусто дорат од мејдана
0692 Јер му првље ага кидисао.
0693 Да видимо Зринић Османаге,
0694 Зринић куне под собом дората,
0695 Ал’ му фајде нејма николико
0696 Јер му дорат макнути не море.
0697 Зринић тепа у седлу дорату:
0698 „Хај дорате оба моја крила,
0699 Мореш оно утувити вриме.
0700 Кад је дукат ока зоби била,
0701 Нисам ти је доре измицао,
0702 Већ је увијек доре примицао,
0703 Штедио те за оваки дана“.
0704 Ал му фајде од мољења нејма.
0705 Отален је два пуна сахата,
0706 А до куле Симе Бадовића,
0707 Ал се аги ране охладиле,
0708 Па све куне себе на дорату:
0709 Камо срећа да сам погинуо,
0710 Да ’вог дана нисам дочекао.
0711 Да је мени до под кулу сићи,
0712 Да погинем код бијеле куле.
0713 Све мислио на једно смислио,
0714 Па на лијево окрену дората.
0715 Куд ће ага с дором окренути?
0716 Он окрену кули Гаврановој,
0717 Јер му Гавран бјеше побратиме,
0718 А близу се кула притрефила.
0719 Он под кулу доћера дората,
0720 Испод куле побратима викну!
0721 Са куле се снаша одазива:
0722 „Ко то ноћас мог Гаврана виче?
0723 А вели јој Зринић Османага:
0724 „Дедер снашо отвори ми врата!“
0725 А вели му снаша са прозора:
0726 „Ја ти ноћас отворила не би
0727 Већ да с’ главом Зринић Османага,
0728 Кој’ је јучер свијет промјенио“.
0729 А викну је Зринић Османага:
0730 „Отвор’ снашо од авлије врата,
0731 Главом јесам Зринић Османага,
0732 Ја је ово ја га другог нејма“.
0733 Кад те снаша разумила ричи,
0734 Она спаде низ високу кулу,
0735 Па отвори од авлије врата,
0736 Кад упаде Зринић Османага.
0737 Ја шта ради снаша од ђевера:
0738 „Ој ђевере Зринић Османага,
0739 Јучер штенац проћеро алата,
0740 Јучер негје око икиндије
0741 И пронесе Злату на алату,
0742 Па се фали моме господину,
0743 Да ј’ посико тебе на Удбини,
0744 Па је от’шо Гавран капетане
0745 Отишо је Сими Бадовичу,
0746 Да он види је ли то истина.
0747 У ријечи у којој бијаху
0748 Помоли се Гавран капетане,
0749 Па он вели љуби на авлији:
0750 „Љубо моја змија те шинула,
0751 С ким се ноћас носи по авлији?“
0752 А вели му љуба у авлији:
0753 „Твојим побром Зринић Османагом.“
0754 Кад се они туде састадоше,
0755 Ја шта рече Зринић Османага:
0756 „Побратиме Гавран капетане,
0757 Јесил’ био код бијеле куле?“
0758 Јесил вигјо’ Симу Бадевића,
0759 Пијел’ пиће служи ли Златија?
0760 А вели му Гавран капетане:
0761 „Побратиме Зринић Османага,
0762 Јесам ишо Сими Бадовићу,
0763 Пије пиће Симо Бадовићу.
0764 Него побро Зринић Османага
0765 Хоће сутра Котар изгорити,
0766 Ја сам био тамо у авлији,
0767 Па сам вигјо што видио нисам.
0768 Туј угледа Лику Мустајбега
0769 У тебдилу катанском одилу.
0770 Још сам вигјо сердар Мустафагу
0771 У тебдилу катанском одилу.
0772 Па сам вигјо два Чејванагића
0773 И вигјо сам Талу Личанина
0774 На њему су поповске хаљине.
0775 Тале стоји на кулини врати,
0776 Још је Тале пићем прићерао,
0777 Па он вели Сими Бадовићу:
0778 „Господине Симо Бадовићу
0779 Још ће кавге бити на Котари,
0780 Ал’ му нико да замири неће,
0781 Јер је Тале пићем прећерао.
0782 Још сам вигјо сладак побратиме
0783 Пије пиће Симо Бадовићу,
0784 А дворе га оба побратима,
0785 Голе сабље држе у шакама.
0786 Једно побро Гојешан Халиле,
0787 А друго је Вршић Ибрахиме
0788 Пред капију исћера Гаврана
0789 Туде најде Бега Зенковића
0790 И са њиме Попрженовића
0791 У тебдилу катанском одилу,
0792 Вавик побро придолази војска.
0793 Кад погледа црнијем очима,
0794 Туде види Дадић Мехмедагу,
0795 Ђе он хода а дората вода
0796 У тебдилу катанском одилу,
0797 Ага тужи, да га боле зуби“.
0798 Онда викну Зринић Османага:
0799 „Стани побро даље не дивани
0800 Јер ћеш згубит са рамена главу.
0801 Ага тужи да га боле зуби“.
0802 „Какви зуби сада побратиме
0803 Агу су нам ране освојиле.
0804 Већ чу ли ме сладак побратиме
0805 Дај ти мени својега гаврана,
0806 Да га сјашем кули и авлији,
0807 Сусто ми је дорат од мејдана;
0808 И дај мени такум одијело,
0809 Да ја идем Злату потражити“.
0810 Ја шта рече Гавран капетане:
0811 „Љубо моја дража од очију,
0812 Хајде спреми Зринић Османагу,
0813 Док му спремим дебела гаварана“.
0814 Оде Зринић уз високу кулу,
0815 Да видимо љубе Гавранове,
0816 Изнесе му седмере хаљине:
0817 „Бирај ага, које теби драго“.
0818 Кад се ага такум учинуо
0819 Онда вели госпи у одаји:
0820 „Снахо моја дража од очију,
0821 Колико је тога одијела,
0822 Да ти платим за готове новце;
0823 Ако умрем да ти дужан нисам“.
0824 На то му се снаха насмијала:
0825 „Хајде ага немој будалити,
0826 Све ће теби снаша поклонути“.
0827 Кад се спреми Зринић Османага,
0828 Па га ето низ високу кулу,
0829 Кад га чека Гавран капетане,
0830 А за кајас он гаврана вода.
0831 Ја шта рече Зринић Османаги:
0832 „Побратиме Зринић Османага,
0833 Хајде побро тамо на Котаре;
0834 Кад се побро вратиш са Котара.
0835 Наврати се мојој билој кули
0836 Ја ћу с-тобом поћи на Удбину.
0837 Дојде вриме Котар оставити;
0838 Ја ћу с тобом на Удбину сићи
0839 И хоћу се побро потурчити.
0840 Па завика своју вирну љубу:
0841 „Роби љубо моју белу кулу,
0842 Све понеси на мермер авлију“.
0843 Нека робе како њима драго.
0844 Да видимо Зринић Османаге,
0845 Када кули сиде и авлији
0846 А до куле Симе Бадовића,
0847 А све гледа Зринић по авлији,
0848 А познаје личке набодице
0849 У тебдили катански одили,
0850 Авлија је пуна препуњена,
0851 Више лички има набодица,
0852 Нег што има Котарски сердара.
0853 Кад погледа Зринић са дората,
0854 Јандал Зринић Голу угледао,
0855 За њом сједи Симо Бадовићу
0856 А дворе га оба побратима,
0857 Голе држи у шакама ћорду.
0858 Када Зринић штенца угледао
0859 Он осиде дебела дората
0860 Па он Голи и трпези приде,
0861 Па влашчету добро јутро викну.
0862 Влашче њему јутро одпримило,
0863 Диже главу вако говорило:
0864 „О чу ли ме обор капетане,
0865 Откле јеси од сента којег си“.
0866 А вели му Зринић Османага:
0867 „Господине Симо Бадовићу,
0868 Јеси л’ чуо јунак на ћенару,
0869 Ја сам дука Јаноклића бана,
0870 Ја се пишем обор капетане,
0871 На тридесет и три капетана.
0872 Прва дука Јаноклије бана,
0873 Па је чуо Јаноклићу бане
0874 Да с извео Злату Црнковића
0875 Па ме посла теби на весеље“.
0876 Кад те штенац разумио ричи,
0877 Па он викну Зринић Османаги:
0878 Хајд оборе да се напијемо!“
0879 Зринић сједе хладно пити пиће,
0880 Па он вели Сими Бадовићу:
0881 „Господине Симо Бадовићу,
0882 Кад си ето на широкој Лици,
0883 Је сил’ дов’о Злату Црнковића,
0884 Је ли Злата у високој кули,
0885 Бил’ је мого свести на авлију,
0886 Да ја видим гиздаву дивојку,
0887 Је ли ’нака ко што људи кажу?“
0888 Кад то зачу Симо Бадовићу
0889 На слушкиње хршум учинуо,
0890 Да доведу Злату Црнковића,
0891 Да је види обор капетане.
0892 Кад слушкиње Злату доведоше,
0893 Ја шта рече Зринић Османага:
0894 „Ја Бога ти Симо Бадовићу,
0895 Кад си био на широкој Лици,
0896 Има л’ тамо добрије јунака,
0897 Имају ли брзије парипа,
0898 Јеси л вигјо Зринић Османагу,
0899 Шта је Злати био муштерија.
0900 Је ли јунак Зринић Османага,
0901 Је л’ му добар дорат од мејдана?“
0902 А вели му Симо Бадовићу:
0903 „Има добри у Лици јунака,
0904 Има брзи у Лици парипа.
0905 Ја сам вигјо Зринић Османагу
0906 Добар јунак Зринић Османага,
0907 А добар му дорат од мејдана.
0908 Стиго ме је на пољу зеленом,
0909 И мене је на мејдан зовнуо,
0910 Ја сам њему на мејдан изашо.
0911 И Зрнића главом раставио“.
0912 Кад те Зринић разумио ричи,
0913 Па он вели Сими Бадовићу:
0914 „Што ми лажеш Симо Бадовићу.
0915 Да с’ посико агу Црнковића,
0916 Не би с тобом хладно пиће пио“.
0917 Кад те штенац разумио ричи
0918 Он се фати мали котаркиња
0919 А на агу грло окренуо.
0920 Не дадоше њему одапети,
0921 На њему се сабље састадоше
0922 У авлији заврже се пунта.
0923 Да видимо Зринић Османагу,
0924 Ђе он приде побрину гаврану,
0925 Па узјаха дебела гаврана.
0926 За се баци Злату Црнковића,
0927 Па окрену побратиму своме.
0928 Да видимо Лике Мустајбега
0929 Како пали села по Котару;
0930 Сав су они Котор попалили.
0931 Кад окрену силовиту војску,
0932 Па он оде кули Гаврановој,
0933 Туде најде Зринић Османагу
0934 И са њиме Гавран капетана.
0935 Када крену Лика Мустајбеже,
0936 Он окрену на широку Лику
0937 И поведе Гавран капетана
0938 И са њиме бјелогрлу љубу.
0939 Дотле била силовита војска,
0940 А отале кићени сватови.
0941 Куд код ишли на Удбину сишли,
0942 Туде били на Удбини равној,
0943 А код куле Зринић Османаге.
0944 Оженише Зринић Османагу,
0945 Кум му био Лика Мустајбеже.
0946 Кад женили Зринић Османагу
0947 Потурчили Гавран капетана
0948 И са њиме бјелогрлу љубу.
0949 Дотле био Гавран капетане
0950 А отолен Огрош Хасанага.
