Змај пролећа с мора на Дунаво
И пренесе под крилом дјевојку,
А под другим рухо дјевојачко.
Кад је змају жеђа додијала,
Спусти злато у зелену траву, 5
Она јами од злата маштрафу,
Она иде за гору на воду,
Кад на води три дилбера млада;
Један вели, да је ухватимо,
Други вели, да је обљубимо,10
Трећи вели, да је упитамо:
Чијега је рода и племена.
Проговара лијепа дјевојка: —
„Ја сам ћерца Тимар Тефтедара,
А унука босанског везира, 15
А љубовца змаја жестокога! —
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.