Звијезда јато
ЗВИЈЕЗДА ЈАТО
Тиха ноћца наступила,
Поче благо ширити се,
Небо плаво, без облачка,
Стаде зв'јездам' китити се.
Гледао сам како мило
Свака своје зраке даје,
Ал' сам глед'о најрадије
Јато од њих, што ту сјаје.
Упоредо све су стале,
Вођа им је прва била,
Па су небом путовале
Ширећ' своја златна крила.
Тад помислих: мили Боже,
Србадија кад ће тако,
Поћи скупа? А одговор:
- Кад неслогу спржи пак'о...
У Мостару, 1. новембра 1887.