* * *
Затка ми се по бедему шета,
По бедему, под бошчу црвену;
Гледао ју са града диздаре,
Гледао ју, пајој говорио:
„Ко се ноћас по бедему шета, 5
По бедему, под бошчу црвену.
Ич’ је ђаво, ил’ ђавола тражи,
Или ми се пред очима мути?"
Проговара Затка са бедема:
— Нит’ сам ђаво, нит’ ђавола тражим, 10
Можда ти се пред очима мути,
Јал’ од ноћи, јал’ бошче црвене,
Јал’ од моје сјене по бедему!
