Застајало јасно слунце,
насред небо, на небеси.
Застајало, загледало,
загледало чудно чудо,
чудно чудо у аргати: 5
како сестра брата препродава,
за шарено огледало!
Па се брго покајала —
ем га дава, ем не дава.
„Дођи, брате, мили гости.“ 10
„Ће ти дођу, мила сестро,
кад ти лејка корен фати!"
Итра била, па се досетила —
с корен лејку закитила.
„Ће ти дођем, мила сестро, 15
кад ти врба гројзе роди!“
Итра била, па се досетила —
с гројзе врбу закитила.
„Ће ти дођем, мила сестро,
кад ти гламња ластар пушти!" 20
Итра била, па се досетила —
с ластар гламњу закитила.
Напомене
Пева се, углавном, у подне. После сваког стиха долази припев „Раде, бело Раде“.
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 103-104.