Заспала је мома крај мора

* * *

[Заспала је мома крај мора]

Заспала је мома крај мора
под једно дрво малено,
ветар ми дуна^[1] из море
те ми искрши гранчицу,
те мому удари по лицу; 5
стаде ми мома да кука:
„Сад ли ми нађе да дуваш?^[2]
Лака сам сана саснила:
да тројица дођоше,^[3]
како ми они дођоше,^[4] 10
тако ми дара дадоше:
Један^[5] ми даде јабуку,
други^[6] ми даје прстена,
трећи ми лице пољуби.”^[7]
Девојка сама говори: 15
„Тај што ми даде јабуку
он ће ми бити мил девер,
тај што ми прстен поклони
он ће ми бити мили кум,
тај што ми лице пољуби 20
он ће ми бити мил драги.”

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Место дукна.
2. Место духаш.
3. Место дојђоше.
4. Исто.
5. Место Дубниче.
6. Место Солунац.
7. Цео стих је састављен из половина двају стихова: први део стиха други ми узето је из стиха 37. и то као прва половина стиха, док је даје прстена узето из другог дела стиха 44.

Варијанте

Вар.: Јастребов, стр. 365; Бован, 1160;

Песма из Милојевићеве збирке

• II/279. Чија је девојка

Извор

• Владимир Бован, Косовско-Метохијске народне песме у збирци М.С. Милојевића, Јединство, Приштина, 1975., стр. 173-174.