Запоја Рада у лојзе,
засвири Стојан пред овце.
Запландува Стојан овце,
закачи пушку на крушку,
закачи гуњче на дуњче — 5
па оде Раду да љуби.
Стојану Рада говори:
„Лаком полаком, Стојане,
дукати ће ми покидаш,
како ћу мајке да кажем?“ 10
„Не бој се, Радо, не бој се,
лако ће мајке да кажеш:
долете пиле гроздово,
ја појдо да га умајем,
саплете ме гижа белија, 15
покида мене дукати.“
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 749.
