Занишала се драгана

Занишала се драгана,
На танки, дуги конопци,
Конопци ми се класнуше,
Паде драгана у Дунав.
Па ми говори тај бајо:
„Пливај ми, пливај драгано,
„Не могу, бајо, не могу,
Руса се коса закачи,
За танко ракит корење.“
Ал он јој опет говори:
„Пливај ми, пливај драгано!“
„Не могу, бајо, не могу:
Ноге ми се закачише,
За ситно, дробно камење.“
Бајо драгани говори:
„Пливај ми, пливај драгано!“
„Не могу, бајо, не могу
Чедо низ Дунав отиде.“
Бајо јој опет говори:
„Пливај ми, пливај, драгано!“
Докле ми на крај испливаш.“
Драгана баји говори:
„Нећу ти, бајо, нећу
Док ми не дође драги!“
Драги ми дође драгани,
Али га узе бајо,
Па ми га баци у Дунав!
Мртву ми драги драгану,
За десну руку извуче,
И спусти драгу на траву.
Бају ми сабљу потрже,
Да драгог њеног посече;
Ал сабљу узе му драли,
Па њоме бају посече:
Црна му крвца не паде,
Не паде црна из грла,
Две љуте змије падоше:
Једна се вија, превија,
У гушу њему да уђе;
Друга с' усправља на ноге,
Богу се моли и вели:
„Мили ми Боже подај,
Да мртва душа устане.“
„Бајо ми душу изгуби,
Јер ми драгану погуби.“

Имена лица од којих су забележене песме

Сара жена Милоша Петровића тежака из села Речке, родом из села Чубре.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 53., стр. 57-58.