Закон о војном тужиоцу (1995)
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О ВОЈНОМ ТУЖИОЦУ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Војни тужилац је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних дела која су у надлежности војних судова и подноси редовна и ванредна правна средства кад је то прописано овим или другим савезним законом.
Члан 2.
Функцију војног тужиоца врше војни тужиоци првог степена и Врховни војни тужилац.
Војни тужиоци првог степена су војни тужилац у Београду, војни тужилац у Нишу и војни тужилац у Подгорици.
По одлуци Врховног војног тужиоца, у седиштима појединих војних команди може се формирати одељење територијално надлежног војног тужиоца првог степена из става 2. овог члана.
Седиште Врховног војног тужиоца је у Београду.
Члан 3.
Војни тужилац првог степена обавештава Врховног војног тужиоца о свом раду.
Врховни војни тужилац, на захтев или по сопственој иницијативи, обавештава председника Републике о свом раду и раду војних тужилаца првог степена.
Члан 4.
Врховни војни тужилац обавештава јавност о стању криминалитета и о појединим случајевима по којима поступају војни тужиоци.
Члан 5.
Војни тужилац, односно заменик војног тужиоца не може обављати другу јавну функцију нити професионалну делатност.
II. НАДЛЕЖНОСТИ И ОВЛАШЋЕЊА
[уреди]Члан 6.
Право и дужност војног тужиоца је да гони учиниоце кривичних дела из надлежности војних судова за која се гони по службеној дужности и да у вези с тим:
1) предузима мере у вези с откривањем кривичних дела и проналажењем њихових учинилаца;
2) захтева спровођење истраге;
3) подиже и заступа оптужницу, односно оптужни предлог пред надлежним војним судом;
4) подноси редовна и ванредна правна средства против одлука војних судова.
Војни тужилац врши и друга права и дужности утврђене савезним законом.
Члан 7.
У вршењу функције кривичног гоњења, војни тужилац сарађује с органима који су по закону дужни да откривају и пријављују кривична дела из надлежности војних судова за која се гони по службеној дужности.
Члан 8.
Војни тужилац је дужан да прима кривичне пријаве и друге поднеске и изјаве у стварима из своје надлежности ради предузимања радњи за које је овлашћен.
Војни тужилац може позвати подносиоца кривичне пријаве и од њега тражити потребне податке.
Члан 9.
Војни тужилац поступа у границама своје стварне и месне надлежности.
Пред Врховним војним судом и Савезним судом надлежан је да поступа Врховни војни тужилац.
Члан 10.
У парничном поступку, у управном поступку и управном спору који се воде пред војним судом, односно војним органом, и у дисциплинском поступку, као и у прекршајном поступку војни тужилац предузима радње које по закону врши државни, односно јавни тужилац у оквиру своје надлежности.
Члан 11.
Против управних аката војних органа, кад је то савезним законом предвиђено и против управних аката савезних органа и савезних организација, којима је повређен закон у корист појединаца или правног лица, управни спор пред Врховним војним судом покреће Врховни војни тужилац.
Члан 12.
Ако војни тужилац првог степена сматра да закон или други пропис или општи акт није у сагласности с Уставом Савезне Републике Југославије или савезним законом, обавестиће о томе Врховног војног тужиоца.
Члан 13.
Ако Врховни војни тужилац сматра да због повреде закона или међународног уговора има основа да употреби правно средство против извршне одлуке војног суда или извршне одлуке војног органа донесене у дисциплинском, управном или другом поступку, може захтевати да се одложи, односно прекине извршење такве одлуке.
Захтев за одлагање, односно прекидање извршења одлуке Врховни војни тужилац подноси војном суду, односно војном органу надлежном за дозволу извршења.
На захтев Врховног војног тужиоца, војни суд, односно надлежни војни орган одложиће, односно прекинуће извршење одлуке.
Одложено, односно прекинуто извршење одлуке наставиће се ако Врховни војни тужилац, у року од 15 дана од дана пријема решења о одлагању, односно прекиду извршења, не употреби правно средство.
Члан 14.
Захтев за заштиту законитости против правоснажних одлука војних судова и правоснажних одлука других органа Војске Југославије подноси Врховни војни тужилац.
Члан 15.
Кад Савезни суд одлучује о ванредном правном леку против пресуде Врховног војног суда или о сукобу надлежности између војних судова и других редовних судова, Врховни војни тужилац пред Савезним судом предузима све радње за чије је вршење законом овлашћен Савезни државни тужилац.
Члан 16.
Војни тужилац је овлашћен да од државних органа и правних лица захтева да му доставе списе и обавештења који су му потребни за предузимање радњи из његове надлежности.
Војни тужилац може од надлежног суда или другог државног органа да тражи и другу правну помоћ која му је потребна за вршење његових функција.
III. ОРГАНИЗАЦИЈА И РАД
[уреди]Члан 17.
Војни тужилац има заменике, чији се број утврђује општим актом о организацији.
Кад је војни тужилац одсутан или спречен да врши своју дужност, заступа га заменик кога он одреди.
Заменик војног тужиоца може да врши сваку радњу у поступку пред судом или другим државним органом за коју је по закону овлашћен војни тужилац, осим радњи чије вршење према овом закону или другом савезном закону спада у искључиву надлежност војног тужиоца.
Члан 18.
Војни тужилац првог степена одговоран је за свој рад Врховном војном тужиоцу.
Врховни војни тужилац одговоран је за свој рад и рад војних тужилаца првог степена председнику Републике.
Заменици војних тужилаца одговорни су за свој рад војном тужиоцу.
Члан 19.
Врховни војни тужилац врши надзор над радом војних тужилаца првог степена.
Врховни војни тужилац усмерава рад војних тужилаца првог степена и у вези с тим може да им даје обавезна упутства за вршење дужности.
Упутство Врховног војног тужиоца може се односити и на поступање у поједином предмету и обавезно је за војног тужиоца првог степена.
Члан 20.
Врховни војни тужилац може непосредно да врши сва права и дужности која по закону припадају војном тужиоцу првог степена.
Врховни војни тужилац може да преузме вршење појединих послова за које је надлежан војни тужилац првог степена, односно да повери војном тужиоцу првог степена да поступа у поједином предмету или да врши одређене радње из надлежности другог војног тужиоца првог степена.
Члан 21.
Заменик војног тужиоца првог степена може бити привремено одређен за заменика другог војног тужиоца првог степена и упућен на рад у његово седиште, али најдуже до шест месеци у току једне године.
Решење о привременом упућивању на рад доноси Врховни војни тужилац.
Члан 22.
Одредбе закона и других прописа којима су уређени односи у служби, права, дужности и одговорност војних лица важе за војне тужиоце и њихове заменике.
Члан 23.
Војни тужилац и његови заменици одговарају по прописима о дисциплинској одговорности војних лица за повреде војне дисциплине учињене ван вршења своје дужности.
Члан 24.
Сваки војни тужилац има печат који садржи назив и седиште војног тужиоца и грб Савезне Републике Југославије.
Назив и седиште војног тужиоца исписани су на српском језику ћириличним писмом.
На згради у којој се налази војни тужилац мора бити истакнут натпис који садржи назив војног тужиоца.
Члан 25.
Правила о унутрашњој организацији и раду војних тужилаца доноси Врховни војни тужилац.
Члан 26.
Савезно министарство за одбрану врши послове управе, који се односе на решавање организацијских, кадровских, материјалних и финансијских питања од којих зависи рад војних тужилаца, на унапређивање њиховог рада и пословања, на статистику, као и на друге послове којима се обезбеђују услови за рад војних тужилаца.
Општи акт о вршењу послова из става 1. овог члана доноси савезни министар за одбрану, по прибављеном мишљењу Врховног војног тужиоца.
IV. ПОСТАВЉАЊЕ И РАЗРЕШЕЊЕ ВОЈНОГ ТУЖИОЦА И ЗАМЕНИКА ВОЈНОГ ТУЖИОЦА
[уреди]Члан 27.
Војног тужиоца и његове заменике поставља и разрешава председник Републике, на предлог савезног министра за одбрану.
Број заменика војног тужиоца одређује савезни министар за одбрану, по прибављеном мишљењу Врховног војног тужиоца.
Члан 28.
Функција војног тужиоца и његових заменика је стална.
Војном тужиоцу, односно његовом заменику престаје функција кад то сам затражи или кад испуни услове за старосну пензију или ако буде разрешен дужности због неког од разлога из члана 33. тач. 4. до 9. овог закона.
Члан 29.
За Врховног војног тужиоца може бити постављен официр правне службе - дипломирани правник који је положио правосудни испит и који је најмање пет година провео на дужностима у правосудним органима, односно најмање десет година на другим правним пословима.
За војног тужиоца или заменика војног тужиоца може бити постављен официр правне службе - дипломирани правник који је положио правосудни испит.
Члан 30.
Пре ступања на дужност, војни тужиоци и заменици војног тужиоца полажу заклетву, која гласи:
„Заклињем се да ћу се у свом раду придржавати Устава Савезне Републике Југославије и закона и да ћу своју дужност вршити савесно и непристрасно.“
Војни тужиоци и њихови заменици полажу заклетву пред председником Републике или лицем које он одреди.
Члан 31.
Војни тужилац, односно заменик војног тужиоца не може без одобрења председника Републике бити стављен у притвор, нити се против њега може покренути кривични поступак због кривичног дела учињеног у вршењу функције војног тужиоца.
Члан 32.
Војни тужилац и његов заменик удаљавају се од дужности за време док се налазе у притвору или на издржавању казне затвора због учињеног кривичног дела.
Лице из става 1. овог члана може бити удаљено од дужности ако је против њега покренут кривични поступак или поступак за његово разрешење од дужности због разлога из члана 33. тач. 4. до 9. овог закона, за време док тај поступак траје.
Војни тужилац, односно заменик војног тужиоца не може вршити дужност док против њега траје кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности или поступак за његово разрешење.
Акт о удаљењу од дужности за војног тужиоца првог степена, његовог заменика и заменика Врховног војног тужиоца доноси Врховни војни тужилац, а за Врховног војног тужиоца - председник Републике.
Члан 33.
Војни тужилац, односно заменик војног тужиоца разрешава се дужности пре истека времена за које је постављен:
1) ако му престане професионална војна служба;
2) ако сам затражи да буде разрешен;
3) ако по свом пристанку буде постављен на другу дужност;
4) ако буде осуђен на безусловну казну затвора;
5) ако му буде изречена блажа казна од казне из тачке 4. овог става или условна осуда за кривично дело које га чини недостојним за вршење дужности тужиоца;
6) ако се на основу мишљења војнолекарске комисије утврди да је трајно изгубио здравствену способност за вршење дужности тужиоца;
7) ако се утврди да је извршио тежу повреду дужности, односно угледа функције коју врши;
8) ако се утврди да није стручно способан за вршење дужности тужиоца или је неуредно врши;
9) ако се утврди да није испуњавао законом прописане услове да буде постављен за војног тужиоца, односно његовог заменика.
Члан 34.
Заменик војног тужиоца може бити разрешен дужности ако је актом надлежног органа смањен број заменика војног тужиоца.
Војни тужилац, односно заменик војног тужиоца сматра се разрешеним дужности ако буде укинут војни тужилац првог степена из члана 2. овог закона.
Члан 35.
Акт о разрешењу од дужности војних тужилаца и њихових заменика због разлога из члана 33. тач. 5, 7, 8. и 9. овог закона може се донети само ако је претходно спроведен поступак у коме је утврђено да постоје разлози за разрешење и ако је у том поступку лицу које се разрешава омогућено да се изјасни о разлозима за његово разрешење.
Поступак за утврђивање разлога из става 1. овог члана спроводи комисија од три члана, састављена од војних тужилаца и заменика војних тужилаца, коју образује председник Републике.
V. ОРГАНИЗАЦИЈА И РАД ВОЈНОГ ТУЖИОЦА ЗА ВРЕМЕ РАТНОГ СТАЊА
[уреди]Члан 36.
У случају ратног стања, војни тужиоци првог степена из члана 2. овог закона престају са радом, а Врховни војни тужилац наставља рад у седишту Штаба Врховне команде.
За време ратног стања војни тужиоци првог степена формирају се при командама војних округа, дивизија, корпуса, армија, Команди ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и Команди ратне морнарице.
Члан 37.
За време ратног стања постављење, удаљење од дужности и разрешење војних тужилаца и њихових заменика врши председник Републике, на предлог начелника Штаба Врховне команде.
Члан 38.
Организацију и рад војног тужиоца за време ратног стања прописује Савезна влада.
VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 39.
Лица која се на дан ступања на снагу овог закона затекну на дужности војних тужилаца, односно њихових заменика остају на тим дужностима најдуже три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Постављења војних тужилаца, односно њихових заменика по одредбама овог закона извршиће се најдоцније у року од три месеца од дана његовог ступања на снагу.
Члан 40.
Даном ступања на снагу овог закона престају са радом Војно тужилаштво при Савезном секретаријату за народну одбрану и Војно тужилаштво при Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани.
Незавршене предмете и архиву Војног тужилаштва при Савезном секретаријату за народну одбрану преузеће војни тужилац у Београду.
Незавршене предмете и архиву Војног тужилаштва при Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани преузеће војни тужилац првог степена надлежан за територију на којој се налази војна јединица или војна установа којој припада окривљени или пријављени који је војно лице или цивилно лице у Војсци Југославије, односно који је надлежан за територију на којој је учињено кривично дело, ако је пријављени или окривљени цивилно лице.
Члан 41.
Са положеним правосудним испитом изједначује се испит који су официри правне службе и војни службеници Југословенске народне армије, као дипломирани правници, положили за чин мајора, односно војног службеника III класе правне службе, а који је по Основном закону о правосудном испиту („Службени лист СФРЈ“, бр. 15/67) изједначен с правосудним испитом.
Члан 42.
Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 43.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о војном тужилаштву („Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77).
Члан 44.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈ“.
Извори
[уреди]- „Службени лист Савезне Републике Југославије“, број 11/1995