Зазвекета прстенџија од мора
Зазвекета прстенџија од мора,
Да одвоји лепу Мару од рода.
Лепа Мара цвили, пишти за родом.
Тешио је млади јунак нежењен:
„Не бој ми се, лепа Маро, за родом.
Најбољи сам ти јунак од рода.
И ја идем честе петке у Стамбол,
Донећу ти свакојаке милости:
Прва милост шерје перје плетено,
Друга милост мор-долама до земље,
Трећа милост жут’ папуче на ноге.”
Извор
[уреди]Бушетић, Т. М. 1902. Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча. Музиколошки институт САНУ: Београд.