Задоцњени путник

Војислав Илић

Задоцњени путник Писац: Војислав Илић

Задоцњени путник

Не дижу се више са шарених поља

Лагани лепири и свилена стада;

Све обави јесен магловитим велом,

И увело лисје на земљицу пада.

Одлетеле тице у далеке земље —

Само једна јоште путу се не спрема:

Лагана јој крилца поломили људи,

А без крила збора о полету нема!

И под хладним даждем, оборене главе,

Боно тиче снева своје миле сеје:

Како зраком лећу далеко, далеко,

Куда топло сунце целе зиме греје...

И у благом санку из прошлости давне

Болној тици тако протицаху дани;

Нит' се из сна креће, нит' очи отвара —

И снег тихо веје — да тиче сахрани...

1. март, 1880 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 87.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.