Жеља на ново љето
| Жеља на ново љето Писац: Јован Илић |
Жеља на ново љето
На дан овај од новога љета,
У ком коло окрену се св'јета,
Кадно прошло с будућим се раста,
Нови живот, нова срећа наста
Сваки жуди што је ком по ћуди,
Сваки жели што му срце вели.
А и ја бих сада нешто хтио,
Но када бих само казат смио!
Ал' ћу рећи, ма знô не утећи:
Што смо негда учинили криво,
Да ставимо сад пред очи живо,
Па да с' више не варамо сл'јепи,
Кано муха кад се на мед л'јепи.
Ђаво мами, докле не намами,
Кад намами, онда тешко нами!
Доста бјеше празна разговора,
Дедер једном нек' буде и створа!
Нек' је свијет и с нама угледан,
Те нек' позна шта ј' и Србин вредан.
Не трзајмо брат на брата ноже,
Јер куда ће онда наше коже?
Већ настојмо сви за наше благо,
Па ће онда свима бити драго.
А тврдицу нека ђаво носи!
Он све има, а једнако проси,
Не зна јадан гдје га роми вреба,
Да га с благом што прије укеба
Јер кад кога ђаво запечати,
Хоће, богме, и да се наплати. —
Но ти, Боже, опрости нам гр'јехе,
Јер с' кајемо данас без утјехе!
Избави нас од лукава врага,
Нек му није међу нами трага.
Кано гуја из камена љута,
Превари нас већ толико пута
Зажди огањ среће наше миле,
Да познамо ми његове силе;
Нек нам св'јетли у дну и у ноћи,
Ти нам, Боже, буди на помоћи!
Јер ко чами и чамуња б'једно,
Томе није ни живјети вр'једно.
Ах много смо благодарит дужни,
А мало смо кадри дават, тужни!
Но опрости!
Ти Бог јеси велике милости!
Уведи нас у дом славе Твоје,
И прими нас ка синове своје,
Да у Твоме вељем благослову,
Проведемо ми годину ову. —
Напомене[уреди]
- Ова песма издата у: Подунавка 1847, бр. 1 ; Пјесме 1854.
Извори[уреди]
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 26 - 27 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|