Женитба Јанковић Стојана

Извор: Викизворник


Женитба Јанковић Стојана

Кад се жени Јанковић Стојане,
Из далека просио дјевојку,
Из далека, из Мисира града,
Ито хћерку краља Мисирскога —
Изпросио, прстен учинио. — 5
Прстен чини, сватбу уговара.
Говори му краљу од Мисира:
О мој зете, Јанковић Стојане!
Купи брже стотину сватова,
Све коњиће младе, не коване, 10
И јунаке младе, нежењене.
Ал не зови твојега нетјака,
Твог нетјака, Секуле дјетета,
Јер Секула неће пити вина,
Док невиди крваве столице, 15
И на столу три мртве главице.
Мучи, Стојан, ништа не дивани;
Већ узјаши добра, ђогу свога.
Иде Стојан к биелу двору свому,
У велике мисли ударио. 20
Нујан Стојан к двору долазио,
Покупи он стотину сватова,
Од стотине мање нит једнога.
Не купи их рода господскога,
Већ их купи рода јуначкога: 25
Све коњике младе, не коване,
И јунаке младе, не жењене;
А за кума Краљевићу Марка;
За прикумка Милош Обилића;
За дјевера Рељу Маленога; 30
За чауша два Воиновића.
И још зове себи у сватове,
Свих девет младих Југовића.
И остале покупи сватове,
Ал незове својега нетјака, 35
Свог нетјака Секуле дјетета.
Чим се брже свати састанули,
Узјахали вране коње своје,
Па одоше преко поља равна
Кано звиезде преко, неба сјајна. 40
Гледала их Секулина мајка,
А сестрица Јанковић Стојана
Па дозивље Секулу својега:
О Секула драго диете моје,
Гдје ли си се ујцу замјерио, 45
Кад те ујац у сватове неће?
Ништа зато драго диете моје,
Облачи ти Бугарске хаљине,
Па ти појди ујцу у сватове.
Никад ујац Јање Мисиркиње 50
Без теб к двору допељати неће,
Нити своје дониети главе,
Јер незнаде как' се тамо влада.
То Секула једва дочекао,
Па облачи Бугарске хаљине; 55
Мајка води доброга дорина.
Кад Секула одиело обука,
Нјешто рече, а дорин му клече,
Па се дори у седалце баца,
Па он оде преко поља равна, 60
Кано звиезда преко неба сјајна.
На друму је стигао сватове,
Божју њим је помоћ називао:
Божју помоћ, ви кито сватова,
И ти куме Краљевићу Марко, 65
Хоћте примит мене у сватове,
Да ја идем с вама у сватове?
Марко њему хитро одговара:
Кад јунака нека и Бугара.
Прејахује први пред сватови. 70
Секул мисли на једну смислио.
Он се опет натраг повратио,
Тр упита Краљевића Марка:
Хоћ' те примит мене у сватове,
А ја ћу вас нешто напутити, 75
Јер незнате как' се тамо влада,
Никад нисте били у Мисиру.
Рече опет Краљевићу Марко;
Рекао сам — ваљда ниси чуо -
Кад јунака нека и Бугара. 80
Чујте онда, што ћу говорити:
Изићи ће тристо дјевојака;
Стотина ће коње попримати,
А стотина свиетло оружје,
А стотина диван — кабаницу. 85
Коње дајте увест у подруме!
Недај никав са себе оружја,
Нити своје диван — кабанице,
Јер бит ће те ко и женске главе.
Кад су дошли ка Мисиру граду, 90
Дочека их од Мисира краљу
А уз њега тристо дјевојака.
Шири руке краљу од Мисира,
Шири руке и у лице љуби
Љуби зета Јанковић Стојана 95
Сто дјевојак коње попримало,
Одведу је редом у подруме;
А стотина оружје искало,
А стотина диван кабаницу.
Неда никав са себе оружја, 100
Нити своје диван — кабанице.
Са оружјем и скабаницама
Улизоше у кулу танану,
И сједоше за софру готову,
Па узеше рујно пити вино. 105
Вино пише, једне воље бише,
За Секулу нитко и немари:
Секула се там' овамо шеће,
Нит он пије, нити круха једе,
Већ потрчи хитро крушарици, 110
Којој тада оштро заповиеда:
Крушарице одрежте ми круха.
Крушарица њему одговара:
Од отолен црни Бугарине!
Није овдје ни за Марка круха; 115
Камол' за те, црни Бугарине.
Удара ју руком у образе,
Па он реже колико му дости.
Па отиђе затим сјечин — баши
Тр и њему оштро заповиеда: 120
Сјечин — башо, одсиеци ми меса!
Говори му тада сјечин — баша:
Од отолен црни Бугарине!
Није овдје ни за Марка меса,
А камо ли за те, Бугарине. 125
Удара га руком уз образе,
Па он сјече колико му дости.
Пак похити најзад точин — баши,
И њем јунак оштро заповиеда:
Точин башо уточи ми вина! 130
Али њему точин — баша рече:
Није овдје ни за Марка вина.
А камо ли за те Бугарине.
Удара га руком уз образе,
Па он точи колико му дости. 135
Секула се там' овамо шеће,
Вино пије говедину јие.
Ал ето ти краљеве госпоје,
А пунице Јанковић Стојана
Те завикну грлом гласовитим, 140
И дозивље Краљевића Марка:
О мој куме Краљевићу Марко,
Жене пију под оружјем вино,
Под оружјем и кабаницама.
Говори јој Краљевићу Марко: 150
Од отолен Краљева госпојо!
Ком' је овну руно дотежчало,
Ком' јунаку диван — кабаница:
Так ми ован није за држање,
Нит тај јунак није за јуначтво. 155
Ал изиде краљу од Мисира.
Па изведе једну мудролију.
Он изведе девет дјевојака
Једнакиех и једноликиех;
Па дозивље Јанковић Стојана: 160
О мој зете Јанковић Стојане,
Познаш овдје ти твоју дјевојку
Ал ти Стојо, ал ко од сватова?
Непрепознаш ти твоје дјевојке,
Нит си вољан собом нит дјевојком, 165
Нити својом господом сватови.
Стојан гледи Краљевића Марка,
Марко гледи Милош Обилића,
Милош гледи Рељу Маленога,
Рељо гледи два Воиновића, 170
Њих двојица девет Југовића,
Југовићи остале сватове;
Сви сватови у земљицу црну
Како расте трава на увојке
Како биеле у дјевојке дојке. 175
Сви јунаци муком замукоше,
И у црну земљу погледоше.
Ал негледа црни Бугарине,
Већ дозивље Јанковић Стојана:
О мој брате Јанковић Стојане 180
Је ли тестир дјевојку познати?
Говори му Јанковић Стојане:
Тестир теби црни Бугарине,
Ако тебе Бог и сриећа најде
Па познадеш лиепу дјевојку; 185
Дат ти хоћу јаспру небројену.
Ал говори црни Бугарине:
Свлачи скуте, Стојина дјевојко,
Ја те добро знадем и познадем,
Свлачи скуте Стојина дјевојко 190
Па ти купи злато и прстење.
Ако ли се која друга хвата,
Одсјећ ћу јој руке до лаката,
И биеле ноге до кољена.
Никоја се ватати несмиде, 195
Него љуба Јанковић Стојана.
Ал изиђе краљу од Мисира,
Па изведе другу мудролију.
Он изведе девет коња врани,
Девет коња врани, оседлани, 200
И на њима ножи повезани.
Све је оштро небу окренуто,
Те говори Јанковић Стојану:
О мој зете, Јанковић Стојане
Непрескочиш девет коња врани, 205
И на њима ножи повезани,
Све је оштро небу окренуто;
Нит си вољан собом, нит дјевојком
Нити својом господом сватови,
Ал ти Стојо ал ко од сватова. 210
Стојан гледи Краљевића Марка,
Марко гледи Милош Обилића,
Милош гледи Рељу Маленога,
Рељо гледи два Воиновића,
Њих двојица девет Југовића, 215
Југовићи остале сватове;
Сви сватови у земљицу црну,
Како расте трава на увојке
Како биеле у дјевојке дојке.
Сви јунаци муком замукоше 220
Ал говори Јанковић Стојану,
Ал говори црни Бугарине:
О мој брате Јанковић Стојане,
Је ли тестир коње прескакати?
Говори му Јанковић Стојане: 225
Тестир теби црни Бугарине,
Ако ли те Бог и сриећа најде,
Па прескочиш девет коња врани,
И на њима ножи повезани —
Све је оштро небу окренуто. 230
Ал' се бојим, да прескочит нећеш.
Он изтрка мало понатраге;
Ал говори Краљевићу Марко:
Ти га баци диван — кабаницу.
Ал говори црни Бугарине: 235
Бора теби Краљевићу Марко!
Нерека ли Краљевој госпоји
Кад сједосте рујно пити вино,
Вино пити, добре воље бити,
А за мене нитко немарио: 240
Кој не може ован носит руна,
Онај ован за држање није,
А кој јунак диван кабанице;
Онај јунак није за јуначтво.
Марко се је мало засрамио 245
А Секула добро затркао
Па прескочи девет коња врани,
И на њима ножи повезани,
Па с' удара црни Бугарине,
Удара се руком по кољену: 250
Ајме мени за десетим коњем,
Да не губим скока јуначкога!
Ал изиђе краљу од Мисира,
Па изведе трећу мудролију.
Он изнесе на копју јабуку, 255
Па дозивље Јанковић Стојана:
О мој зете Јанковић Стојане
Неустрелиш на копју јабуке,
Обе поле у руку ухватиш,
Ниси вољан собом, нит дјевојком, 260
Нити својом господом сватови,
Ал ти Стоје ал ко од сватова.
Стојан гледи Краљевића Марка,
Марко гледи Милош Обилића,
Милош гледи Рељу Маленога, 265
Рељо гледи два Воиновића,
Њих двојица девет Југовића,
Југовићи остале сватове;
Сви сватови у земљицу црну,
Како расте трава на увојке 270
Како биеле у дјевојке дојке
Сви јунаци муком замукоше,
И у црну земљу погледоше.
Ал не гледа црни Бугарине,
Већ говори Јанковић Стојану: 275
О мој брате, Јанковић Стојане,
Је ли тестир јабуку стриељати? —
Тестир теби црни Бугарине.
Ако ли те Бог и сриећа најде,
Па устриелиш на копју јабуку 280
Обе поле у руке ухватиш
Дати ћу ти јаспру небројену
Бугар стриеља на копју јабуку
Обе поле у руке ухвати
Па их даје Јанковић Стојану. 285
А када то све готово било,
Краљ му даде хћерцу јединицу,
Па изведе добре коње њима.
Добре коње своје посједоше.
Па пођоше преко поља равна, 290
Кано звиезде преко неба сјајна.
Кад дођоше из поља у гору,
Гледао их краљу од Мисира
Па дозивље Вида Жеравицу:
Моја слуго Виде Жеравице, 295
Ходи отми, од сватов дјевојку;
Одмах ћу ју ја вјенчали за те.
То је Виде једва дочекао.
На се меће девет вила главе,
У ње сипље живу жеравицу, 300
Па он прну небу под облаке.
Кад је дошо у горицу црну,
На сриед горе стигао сватове,
По њим' пушта живу жеравицу,
С ноздрва му грозна киша лиева, 305
Из ушију огањ — ватра пали,
А из уста громови пуцају.
Сви сватови некуд побјегоше,
Само оста Бугар и дјевојка.
Бугарину пред коња допао, 310
Ал говори лиепа дјевојка;
Удри њега, црни Бугарине,
То је слуга бабајке мојега
Удри њега док он није тебе. 315
Бугарин је сабљу повадио;
Зуби шкрину црни Бугарине,
Зуби шкрину, а сабља му сину,
Па замахну, одсјече му главу,
Свих девет му глава одсјекао, 320
Па он с дјевом кући пјевајући.
Кад изашли свати с горе црне,
Тужно к двору они дохадјали,
Па у дворих Јанковић Стојана,
Састали се, мед собом диване: 325
Мили боже, што је од дјевојке,
Од дјевојке и од Бугарина!
У те мире дођу пред дворове,
Бугар црни и лиепа дјевојка,
Па говори лиепој дјевојци: 330
Бога теби љепото дјевојко,
Ово су ти Стојини дворови
Остај с Богом, љепото дјевојко!
Бог те прати црни Бугарине!
Одговори љепота дјевојка. 335
Покуцала она на вратима.
То зачује Јанковић Стојане,
Те повиче иза свега гласа:
Ето куца: нетко на вратима.
Чујте мало, господо сватови, 340
Неби ли то моја љуба била?
Он похити отворити врата,
Ал пред врати Јања Мисиркиња.
До по ноћи рујно винце пили,
Вино пили, добре воље били. 345
Дан се свану, суначце ограну,
Тамо иде Секула нетјаче.
Кад је дошо пред Стојине дворе
Па дозивље Јанковић Стојана;
Јесте л' тамо ви здраво пасали? 350
Ал говори Јанковић Стојане:
Не питај ме Секула нетјаче,
Да си се ти ондје догодио,
Живе главе кући неб' донио.
Говори му Секула нетјаче: 355
О мој ујче, Јанковић Стојане,
Да се нисам ондје догодио,
Никав главе од вас не изнесе.
Говори му Краљевићу Марко:
О Секула, да те Бог убио, 360
Зашт' се ниси ондје повидио!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 43-57.