Женидба књаза Данила

0001 Фала Богу, фала великоме!
0002 Процвјетала лијепа ружица
0003 У Тријесту мјесту питомоме,
0004 Процвјетала, лијепо развила
0005 У дворове Квекића Јована:
0006 То не била румена ружица,
0007 Но Даринка на гласу ђевојка,
0008 Баш Даринка шћерца Јованова:
0009 Што је земље турске и латинске
0010 И Србије земље изабране,
0011 Друге нема на четири стране,
0012 Господскога стаса и погледа,
0013 Друге нема ни на гору виле.
0014 Прогласи се цура на све стране,
0015 Јовану су просци досадили:
0016 Просаху је с мора капетани
0017 И богати графи изабрани,
0018 Кесарови славни ђенерали,
0019 Свакоме је цура зафалила,
0020 Пак ничије даре не примаше.
0021 Јовану се бјеше досадило,
0022 Јер велико благо потрошио,
0023 Примајући просце на дворове,
0024 Јован своју шћерцу дозиваше,
0025 Шћерцу кара, пак је разговара:
0026 "О Даринко, румена ружице!
0027 "Ја сам моје благо потрошио,
0028 "Све потроших благо и имање,
0029 "Ти не нађе за те вјереника,
0030 "А мене је блага нестануло,
0031 "Но се удај, моја шћери драга,
0032 "Сад ти бирај, којега ти драго,
0033 "Ал’ ти драго с мора капетана,
0034 "Али узми графа изабрана,
0035 "Који има небројена блага,
0036 "Али бирај славна ђенерала."
0037 Дивно му се шћерца поклонила:
0038 "Фала тебе, драги родитељу!
0039 "Не узимам с мора капетана,
0040 "Јер је море вазда пријеварно,
0041 "На мору су велики вјетрови,
0042 "И валови мора дубокога,
0043 "Могу срушит’ на море ђемије,
0044 "Пак ме може море ђердосати;
0045 "Што ми кажеш графе изабране,
0046 "Што имају небројено благо,
0047 "Доста блага, али кратка глава,
0048 "Ни ту мене нема вјереника;
0049 "Што ми кажеш славне ђенерале,
0050 "Ђенерал је веље име славно,
0051 "Ал’ нијесу од закона мога,
0052 "Ни ту мене нема господара,
0053 "Нит’ ћу узет’ славна ђенерала,
0054 "Него гојим за Србина лице,
0055 "За Србина гласита јунака,
0056 "Који има великога гласа.
0057 "И чујеш ме, драги родитељу!
0058 "Ал’ ћу узет’ Срба изабрана,
0059 "Ал’ се никад ни удати нећу."
0060 Тад пукоше гласи на све стране,
0061 Глас допаде црногорског књаза;
0062 Чим га гласи бјеху допанули,
0063 Св’јетли књаже танку књигу пише,
0064 Пак је одмах књигу отправио
0065 Преко мора возом шест конака,
0066 А по суву двадес и четири,
0067 Књигу шаље црногорски књаже
0068 У Тријешћу мјесту поглавиту
0069 На Србина Квекића Јована,
0070 Св’јетли књаже у књигу збораше,
0071 У књигу га драго поздрављаше:
0072 "Господине, Квекићу Јоване!
0073 "Ја сам чуо, ђе ми други кажу,
0074 "Да ти имаш на гласу ђевојку,
0075 "Већ Даринку милу шћерцу твоју,
0076 "Ал’ ни мене не худе краљеви,
0077 "Ни банови, што су у краљева,
0078 "Подај мене шћерцу за љубовцу.
0079 "Ал’ ја немам великога блага,
0080 "Али имам великога гласа,
0081 "Пак за мене и краљеви знаду,
0082 "И четири славни елеата;
0083 "Мене турски царе добро знаде,
0084 "И од мене велик страх имаде,
0085 "Сиромашка јест ми Гора Црна,
0086 "Ал’ су у њу лави изабрани,
0087 "Гнијездо се зове соколово,
0088 "Често ми се соколи излежу,
0089 "Тер Турцима ваде очи црне,
0090 "Наплаћују старинске дугове
0091 "Од Косова и пријед Косова,
0092 "Но дај мене шћерцу за љубовцу,
0093 "Постаће ти за књаза кнегиња,
0094 "Од државе госпођа избрана."
0095 Кад Јована књига допанула,
0096 Књигу штије, пак се на њу смије,
0097 Пак дозива Даринку ђевојку:
0098 "Читај књигу, моја шћери драга,
0099 "Читај књигу, пак се разговарај."
0100 Књигу гледа Даринка ђевојка,
0101 Смије јој се срце у прсима,
0102 На књигу се стидно поклонила,
0103 Поклонила, тер је пољубила,
0104 Пак старога баба пољубила,
0105 Објеси му руке око врата,
0106 Пак весело њему проговара:
0107 "Чуј Србине, стари родитељу!
0108 "Ја ћу узет’ црногорског књаза,
0109 "Биће тебе и радос и фала,
0110 "Кад ја узех на гласу јунака;
0111 "Но му пиши књигу шаровиту,
0112 "Да он купи господу сватове,
0113 "Црногорце с мјеста соколове;
0114 "Ал’ је мене жалост превелика,
0115 "Јер је Црна Гора на далеко,
0116 "Тер не може много свата доћи,
0117 "Да их виде млади ћесаровци,
0118 "Црногорце, лаве страховите,
0119 "И њихове сиве соколове,
0120 "Да Латини тебе не прекоре,
0121 "Који су ме у тебе просили,
0122 "Јер си дао мене на далеко."
0123 А кад зачу Квекићу Јоване,
0124 Шаровиту књигу направио,
0125 Тер је посла преко мора слана,
0126 Иде књига на Цетиње равно,
0127 А на руке свијетлога књаза:
0128 "Мили поздрав, црногорски књаже!
0129 "Поздравља те заручница твоја,
0130 "На поклон ти мила шћерца моја,
0131 "Мила шћерца Даринка ђевојка,
0132 "Купи свате, хаје за ђевојку,
0133 "Од неђеље до петнаес дана,
0134 "Јер ми многи просци досадише,
0135 "И све моје благо потрошише,
0136 "Но је моја жалост превелика,
0137 "Јер не сиње море раздвојило,
0138 "Тер не може пуно свата доћи,
0139 "Ал’ бих мога’ свате дочекати,
0140 "И добријем даром обдарити,
0141 "Да ће доћи свата три хиљаде,
0142 "Ал’ је тешко морем путовање."
0143 Св’јетли књаже књигу проучио,
0144 А кад виђе, што му књига пише,
0145 Пак дофати перо и хартију,
0146 Поче писат’ књиге шаровите.
0147 Прву посла наврх поља равна,
0148 Сенатуру Мартиновић-Ђуру:
0149 "Чуј ме, Ђуро, витеже и бане!
0150 "Нареди ми твоје Цетињане,
0151 "Да ми шњима идеш у сватове,
0152 "Да ти носиш алаја барјака
0153 "Као Марко, ал’ војвода Јанко,
0154 "Кад су пријед у свате ходили,
0155 "Ти ћеш бити први пред сватове,
0156 "И скупи ми свата три стотине."
0157 Двије посла књиге на Његуше:
0158 Једну шиље Радоњић-војводи,
0159 Другу шиље Петровић-Машану
0160 И рођаку Перу капетану:
0161 "Чујте добро, браћо Петровићи,
0162 "И војводо, зете Радоњићу!
0163 "Скупите ми господу сватове
0164 "Од Његуша од племена мога,
0165 "Јер сам љепу цуру испросио
0166 "Преко мора и преко приморја
0167 "У Тријешће, мјесто изабрано,
0168 "Младу шћерцу Квекића Јована,
0169 "Може бити за књаза кнегиња,
0170 "О државе госпођа избрана,
0171 "Окупите свата три стотине,
0172 "Шњима хајте на Цетиње равно
0173 "Од неђеље до петнаест дана
0174 "Да идете мене у сватове."
0175 Двије књиге посла на Ћеклиће,
0176 На Ћеклиће и племе Бјелице:
0177 Једну посла Матановић-Ђуру,
0178 Другу шаље Бору капетану,
0179 Да му скупе свата три стотине,
0180 И да иду на Цетиње равно,
0181 "Јер се мислим књаже оженити."
0182 Пак је опет двије отправио:
0183 Једну шиље Чеву на крајини,
0184 Сенатуру Петру Вукотићу,
0185 Другу шиље у те Цуце равне,
0186 А на руке Милоша сердара:
0187 "Чујте мене, оба сенатура!
0188 "Скупите ми свата пет стотина,
0189 "Хајте шњима на Цетиње равно,
0190 "Да идете мене у сватове,
0191 "Јер се мислим брзо оженити
0192 "Од неђеље до петнаест дана."
0193 Посла једну књигу на Грахово
0194 А на руке Анту војеводи:
0195 "Антоније, моја војеводо!
0196 "Дођи мене на Цетиње равно,
0197 "И доведи стотину сватова,
0198 "Јер се мислим скоро оженити."
0199 Опет књаже ситне књиге пише,
0200 Тер је двије књиге отправио,
0201 Једну после Пеку капетану
0202 У Пјешивце селу на крајину,
0203 Другу шиље Шогоју сердару
0204 У Никшићку Жупу на крајину:
0205 "Чуј сердаре, млади сенатуре!
0206 "Скоро сам те на мегдан добио,
0207 "Из турскијех рука извадио,
0208 "Да не стоји Жупа у сужањство,
0209 "И тебе сам хљебац поклонио,
0210 "Изнова те ставих за сердара,
0211 "И ставих те за мог сенатура,
0212 "Ти појаши зека од мегдана,
0213 "И скупи ми стотину сватова,
0214 "Хајде шњима у племе Пјешивце,
0215 "Баш на кулу Пека капетана,
0216 "И њему сам књигу отправио,
0217 "Да доведе стотину сватова,
0218 "Шњима дођ’те на Цетиње равно,
0219 "Одићете мене у сватове:
0220 "Ти да носиш алаја барјака,
0221 "И да идеш усред од сватова
0222 "За лијепу Даринку ђевојку."
0223 Јоште књаже танку књигу пише,
0224 Пак је шиље у племе Загарче,
0225 А на руке Бошка капетана:
0226 "Чујеш ли ме, млади капетане!
0227 "Скупи мене стотину сватова
0228 "Од Комана и од Загарача,
0229 "Хајде шњима на Цетиње равно,
0230 "Јер се мислим скоро оженити,
0231 "Да идете у моје сватове."
0232 Пак је двије књиге написао,
0233 Двије књиге, на двије нахије:
0234 Прву шиље црмничкој нахији
0235 Једну књигу Стефану Туру
0236 Од господе куће Пламенчеве:
0237 "О ти Туро, млади сенатуре!
0238 "Шиљи књиге на шест капетана,
0239 "И скупи ми хиљаду сватова,
0240 "Хајде шњима на Цетиње равно,
0241 "Јер се мислим скоро оженити."
0242 Другу шиље ријечкој нахији
0243 На војводу Петра с Љуботиња
0244 И сенату Пејовић-Стефану
0245 И сердару Ђурашковић-Саву:
0246 "Чујте мене, моји сенатури!
0247 "Скупите ми хиљаду сватова,
0248 "Шњима хајте на Цетиње равно,
0249 "Јер се мислим скоро оженити,
0250 "Да идете мени у сватове.
0251 "Зовите ми Ђура капетана
0252 "Од Зачира садно Љуботиња,
0253 "(Јер је Ђуро стаса Обилића,
0254 "А деснице Марка Краљевића);
0255 "И сокола Сава капетана,
0256 "Лукетина од Стругара Сава,
0257 "Из Додоша Мрђен-капетана."
0258 Опет књаже ситну књигу пише,
0259 Пак је шиље нахији љешанској,
0260 А на руке војводе Ивана:
0261 "О војводо, соколово крило!
0262 "Скупи мене свата пет стотина,
0263 "Дођи шњима на Цетиње равно,
0264 "Дођи брже, млади сенатуре,
0265 "Да ми идеш у моје сватове."
0266 Четири је скупио хиљаде,
0267 И сувише другах три стотине
0268 Из витешке ломне Горе Црне.
0269 Али књаже друге књиге пише,
0270 Тер их шиље у Брда широка,
0271 Већ у Брда и двије Мораче,
0272 На његове изабране сенате:
0273 Једну шиље Бошковић-сердару,
0274 Другу шиље Мартинићу Блажу,
0275 Трећу шиље војводи избрану,
0276 Од Пипера Пилетић-Јовану,
0277 А четврту шиље у Морачу,
0278 Димитрији, од Мораче глави,
0279 И Новици, српској перјаници,
0280 Пету посла при Кому планини
0281 А на руке Милану сердару,
0282 Овако им св’јетли књаже пише:
0283 "Чујт’, сердари и моје војводе,
0284 "И сви моји храбри капетани!
0285 "Покупите свате изабране,
0286 "Скупите ми свата дв’је хиљаде,
0287 "Хајте шњима на Цетиње равно,
0288 "Јер се мислим скоро оженити,
0289 "Далеко сам цуру испросио,
0290 "Преко мора пуни шест конака,
0291 "У Тријешћу мјесту изабрану
0292 "Од Србина Квекића Јована
0293 "Дивну шћерцу, лијепу Даринку.
0294 "Чуј, Новице, моја перјанице!
0295 "Ти протури гласе на Јахорје,
0296 "Позови ми Бегана сердара,
0297 "Нека скупи од Ускока момке,
0298 "Да ми момци дођу у сватове,
0299 "То су твоја од Мораче крила
0300 "А моје су перјанице златне,
0301 "Јер бих њима жалост учинио,
0302 "Да не зовем момчад у сватове."
0303 Кад војводе књиге разгледаше,
0304 Сви војводе и млади сердари
0305 И војнички храбри капетани,
0306 Сваки брже купљаше сватове,
0307 Окренуше свати пут Цетиња.
0308 Први дође Мартиновић Ђуро
0309 На његова вранца од мегдана,
0310 Собом води триста Цетињана.
0311 Све голема момка изабрана,
0312 Свати доше поред манастира,
0313 Починуше зеленој ливади,
0314 Ђуро сађе са коња гаврана,
0315 Св’јетлом књазу на дворове пође,
0316 Дивно му се Ђуро поклонио,
0317 Свијетлу му руку пољубио,
0318 А књаз Ђура у чело јуначко,
0319 Па га пита црногорски књаже:
0320 "Чуј ме, Ђуро, витеже и бане:
0321 "Камо твоји храбри Цетињани?"
0322 Али Ђуро тако говораше:
0323 "Ето свати зеленој ливади,
0324 "Пак су мене свати отправили,
0325 "Да честитам заручницу твоју,
0326 "И отворим праву љубов моју
0327 "За ту нашу народну госпођу." -
0328 "Фала тебе, Мартиновић-Ђуро!"
0329 Даде Ђуру алаја барјака,
0330 Вас од свиле и чистога злата,
0331 На њег’ бјеше ора су дв’је главе.
0332 Позлаћених крила до рамена
0333 И златнијех нога до кољена,
0334 На њих круна српскога Душана,
0335 Пред њом купа Немање Стефана,
0336 Златна шљака старца деспот-Ђура,
0337 Оштра сабља Милош-Обилића,
0338 Међу њима часни крст од злата,
0339 Зелен коњик, светитељ Ђорђије
0340 На зеленка светитељ Ђорђија,
0341 Под ногама проклета аждаја,
0342 Њу ми води Шеренска ђевојка
0343 У барјак је митра сва од злата,
0344 У коју су сјајни дијоманти,
0345 То ја митра ђеда Данилова,
0346 Сјајна митра од Петра светога,
0347 Наврх њега од боја знамење,
0348 Бојно копје Милош-Обилића,
0349 И његова витешка десница,
0350 Ниже копја јабука од злата,
0351 У јабуку алем камен драги,
0352 Који сјаше ка на гору сунце,
0353 У поноћи кано усред подна,
0354 Сва господа може вечерати,
0355 Сва господа и свати остали,
0356 Сви његови свата шест хиљада,
0357 Без мјесеца и жаркога сунца.
0358 Књаз Данило тако говораше:
0359 "На ти барјак, витеже и бане!
0360 "У тебе је јака десна рука
0361 "Ка у старе Србе и банове,
0362 "Ти с барјаком можеш управљати,
0363 "Кад га вјетри почну колетати,
0364 "Изнеси га на ливаде равне,
0365 "Под њим купи све моје сватове."
0366 Ђуро књаза хитро послушао,
0367 Узе барјак у десницу руку,
0368 Изнесе га зеленој ливади,
0369 Пак под барјак скупи Цетињане.
0370 Мало било, много не трајало,
0371 Ал’ ево ти кићени сватови
0372 Од Његуша, племена избрана,
0373 А пред њима господа познана,
0374 Сва господа куће Петровића,
0375 Са војводом Ивом Радоњићем,
0376 Под њима су коњи као виле,
0377 Бијеле се кано лабудови,
0378 А војвода јаше бедевију,
0379 А за њима свата три стотине,
0380 Пак дођоше на поље Цетиње,
0381 Под барјак се свати окупише,
0382 Петровићи код књаза одоше,
0383 Пред њима је Радоњић војвода,
0384 И ту наше до два Петровића,
0385 Петровића Ђорђију и Мирка,
0386 Међу њима пресвијетли књаже,
0387 Господа му добро јутро зваху,
0388 А књаже им дивно одговара:
0389 "Бог и с вама, мила браћо моја!" -
0390 "Честита ти кнегиња избрана
0391 "Тебе, књаже, и народу твоме!"
0392 Св’јетли књаже тако одговара:
0393 "Фала вама и мојој држави."
0394 Мало стало, дуго не трајало,
0395 Ал’ ево ти сиви соколићи,
0396 Оба брата, два Матановића,
0397 Сердар Перо и војвода Ђуро,
0398 Међу њима Боро капетане,
0399 Сви три јашу на коње гавране,
0400 И своје су свате мијешали,
0401 Све Ћеклиће и племе Бјелице,
0402 За њима је свата три стотине.
0403 Под барјаком свати починуше,
0404 Сва тројица код књаза пођоше,
0405 И госпођу књазу честитаху,
0406 Свијетлу му пољубише руку.
0407 "Фала вама, господо избрана,
0408 "Вама фала и народу моме!"
0409 Мало било, много не трајало,
0410 Али други свати долазише,
0411 Ал’ ето ти свата шест стотина,
0412 И пред њима три избрана бана.
0413 Једно бјеше Петре Вукотићу,
0414 Вукотићу сасред Чева равна,
0415 На својега великога ждраља,
0416 Поред њега војевода Анто
0417 Од Грахова поља широкога,
0418 На својега вранца косматога,
0419 С друге стране Милоша сердара
0420 Јаше сердар на коња путаља,
0421 За њима су млади капетани,
0422 И шњима су три брата јединца
0423 Од малога села Марковине,
0424 Међу њима храбри попе Лука,
0425 Који знаде погубити Турке,
0426 На њега се туже турске мајке
0427 Од све Босне и Херцеговине,
0428 Собом води Рама и Милана,
0429 Оба брата од рођене мајке,
0430 За њима су остали сватови,
0431 На јата су кано голубови,
0432 Пак сватови под барјаком доше,
0433 А три бана код књаза одоше,
0434 Мили поздрав од књаза примише,
0435 И госпођу њему честиташе.
0436 Св’јетли књаже њима одговара:
0437 "Вама фала, три избрани бана!
0438 "Фала вама и народу моме!"
0439 Мало било, ништа не трајало,
0440 Ал’ ето ти Шогоје сердара,
0441 Поред њега Пеко капетане
0442 Оба воде свата дв’је стотине,
0443 јаше Пеко на коња мркаља
0444 А Шогоје зека од мегдана,
0445 Пак сватови под барјаком доше,
0446 Пође Шого и шњим капетане,
0447 Честитаху госпођу избрану,
0448 Ал’ књаз дивно њима одговара:
0449 "Фала вама, моји витезови,
0450 "Витезови, моји крајичници!
0451 "Фала вама и народу моме!"
0452 Али рече Петровићу књаже:
0453 "О Шогоје, изнова сердаре!
0454 "Даћу тебе алаја барјака,
0455 "Нека знаду Херцеговци Турци,
0456 "Херцеговци и шњима Бошњаци,
0457 "Како си ми стиман у сватове."
0458 Пак му даде свилена барјака;
0459 Преплетен је жеженијем златом,
0460 Наврх њега јабука од злата,
0461 На њу сједи змија шаровита,
0462 У зуби јој алем камен драги,
0463 Више ње је копље убојито,
0464 На копље је соко тица сива,
0465 Оба су му позлаћена крила.
0466 Узе барјак Шогоје сердаре,
0467 Понесе га зеленој ливади
0468 Код барјака Мартиновић-Ђура.
0469 Стаде мало, много не трајало,
0470 Ал’ ето ти млада капетана
0471 Од питоме Загарачке Жупе,
0472 По имену Бошко капетане,
0473 Собом води стотину сватова.
0474 Кад сватови под барјаком доше,
0475 Капетани код св’јетлога књаза,
0476 Честита му свадбу и весеље. -
0477 "Фала тебе, драги капетане!"
0478 Мало стало, много не трајало,
0479 Али свати од нахије доше,
0480 Пред њима је од Пламенцах Туро,
0481 Од његове црмничке нахије,
0482 Пламенац је од нахије глава,
0483 За њим иду сви шест капетана,
0484 Собом воде хиљаду сватова,
0485 Јаше Туро на риђана свога,
0486 На риђана коња од мегдана,
0487 Уз њега су сви шест капетана,
0488 Под њима су добри коњаници.
0489 Под барјаке свати починуше,
0490 Туро води своје капетане
0491 Код својега свијетлога књаза,
0492 Честита му весеље избрано,
0493 Мало стало, много не трајало,
0494 Ал’ ето ти оба сенатура,
0495 Шњима сердар Ђурашковић Саво,
0496 Од Цетиња Пејовић-Стефана,
0497 Међу њима Петар војевода,
0498 Војевода Петар с Љуботиња,
0499 Четири су шњима капетана,
0500 Пред њима је Ђуро капетане
0501 Од Зачира сакрај Љуботиња,
0502 Високога стаса и јунаштва,
0503 Под њима су коњи како виле,
0504 А за њима хиљада сватова.
0505 Сви сватови под барјаком доше,
0506 А војводе заједно одоше,
0507 Шњима сердар Ђурашковић Саво
0508 И четири хабри капетана,
0509 Код господе у дворове поше,
0510 Ту нађоше свијетлога књаза,
0511 И весеље књазу честиташе,
0512 А књаз њима зафаљива драго.
0513 Мало било, за дуго не било,
0514 Али иду свати од нахије,
0515 И пред њима од Љешњана Иво
0516 Ускоковић од нахије глава.
0517 Кад војвода Ускоковић дође,
0518 Собом води оба капетана,
0519 Под њима су коњи доратасти,
0520 А војвода јаше на брњаша,
0521 На брњаша коња од мегдана,
0522 Собом води свата пет стотина.
0523 Ал’ сватови под барјаком поше,
0524 А војвода код господе пође,
0525 Собом води оба капетана,
0526 Ту наоди свијетлога књаза,
0527 Код њега је господа избрана,
0528 Војвода им божју помоћ зваше,
0529 Господа му дивно одговара,
0530 Пак пољуби књазу десну руку,
0531 И весеље књазу честиташе,
0532 А књаз њему красно зафаљива:
0533 "Фала тебе, мој војвода храбри!
0534 "Фала тебе и народу моме!"
0535 Ту се силни свати окупише,
0536 Пуно свата четири хиљаде,
0537 И сувише свата три стотине
0538 Од витешке ломне Горе Црне.
0539 Мало било, за дуго не било,
0540 Ал’ ето ти свата св’је хиљаде,
0541 Од онијех Брда пространијех,
0542 Од Пипера и Бјелопавлића,
0543 Од Роваца и двије Мораче,
0544 И од Кома високе планине
0545 До Јахорја и мимо Јахорја,
0546 До Тушине села у Дробњаке
0547 И бијеле куле Церовића,
0548 Сви су му се свати подигнули,
0549 Књаз свакога у свате позива,
0550 Бира свате избране јунаке,
0551 Да никоме жалост не остаје,
0552 Јер га није позво у сватове.
0553 Иду силни од Брдах сватови,
0554 Пред њима су храбри витезови,
0555 Сва господа упоред иђаше,
0556 Све да ти их по имену кажем:
0557 Прво бјеше Бошковић сердаре,
0558 Друго бјеше Мартинићу Блажо,
0559 Високога стаса и подраста,
0560 Па за њима сва три капетана,
0561 То господа од Бјелопавлића;
0562 Поред њих је војвода Јоване
0563 Од гласите куће Пилетића,
0564 Собом води оба капетана,
0565 Капетана Риста брата свога
0566 И сокола Марковића Вула,
0567 Поред њих су три избрани бана,
0568 Димитрија од Мораче глава,
0569 С десне стране Церовић Новица,
0570 А с лијеве Милане сердаре
0571 Са Веруше високе планине,
0572 Из Роваца Павићу сердаре,
0573 Из Ускока Бегане сердаре,
0574 Шњима унук Мине војеводе,
0575 Младо момче војводићу Шоле.
0576 Сва господа упоред иђаше
0577 На њихове коње изабране,
0578 За њима су остали сватови,
0579 А кад свати на Цетиње доше,
0580 Сви сватови под барјаком поше,
0581 Супило се свата шест хиљада,
0582 Шест хиљада и триста сватова,
0583 Скупило се шездесет барјака,
0584 Међу њима два алај-барјака,
0585 Пак сватови на поље сдтадоше,
0586 А господа код књаза пођоше,
0587 Сви војводе и млади сердари,
0588 Витезови храбри капетани,
0589 Међу њима Димитрије бане,
0590 Архимандрит од Мораче равне,
0591 Сву господу на договор наше,
0592 Међу њима свијетлога књаза,
0593 Пак им божју помоћ називаху,
0594 Сва господа њима одговара:
0595 "Бог и с вама, наши витезови!"
0596 Али књазу пољубише руке,
0597 Архимандрит на ноге устаде,
0598 Молитву му и благослов даде,
0599 Сви весеље књазу честиташе. -
0600 "Фала вама, моји крајичници!
0601 "Фала вама и народу моме!
0602 "Јер сте дошли мене у сватове,
0603 "Ви сте моја црногорска крила."
0604 Сва господа стаде у пореду,
0605 И потанко сташе бесједити,
0606 Како хоће ходит’ за ђевојку.
0607 Св’јетли књаже дивно уређива:
0608 "Мало ћемо другах отправити,
0609 "Седам ћемо послати сватова,
0610 "Пред њима ћу ставит’ стрица мога,
0611 "Каваљера Петровића Ђура,
0612 "И војводу брата окружнога,
0613 "Брата мога Петровића Мирка
0614 "И војводу зета Радоњића
0615 "И војводу Петра с Љуботиња,
0616 "То је мене богом побратиме,
0617 "Сенатура Пејовић-Стефана,
0618 "Јер је мудра и паметна глава,
0619 "И од Рисна Бјеладиновића,
0620 "По имену Рисњанина Марка,
0621 "Рисњани су наши пријатељи;
0622 "Од Црмнице од Пламенца Тура."
0623 Сва господа на то пристадоше.
0624 Св’јетли књаже танку књигу пише,
0625 А шиље је Бечу бијеломе,
0626 А на руке од Беча ћесару,
0627 У књигу га мило поздрављаше:
0628 "Ја вас молим два избрана бана,
0629 "Пошљи мене два избрана бана,
0630 "Два избрана бана и витеза,
0631 "Који јесу Далмацији глава,
0632 "Ђенерала Мамулу Лазара
0633 "И владику Кнежевић-Стефана,
0634 "Пошљ’ их, царе, на весељу моме,
0635 "Јер се скоро мислим оженити,
0636 "Из Тријешћа од твоје државе
0637 "Дивном шћерцом Квекића Јована;
0638 "Ђенерала на кумство позивам,
0639 "Да ми буде за вјенчана кума,
0640 "А владику и да нас вјенчаје,
0641 "И молитве и благослов даје,
0642 "То су моји драги пријатељи."
0643 Цар од књаза танку књигу прими,
0644 Пак ми одмах ђенералу јави,
0645 Ђенералу Мамули Лазару
0646 И владици Кнежевић-Стефану:
0647 "Мили поздрав, два моја витеза!
0648 "Позива ве црногорски књаже,
0649 "Да идете књазу на весеље,
0650 "Слободно ви дајем допуштење,
0651 "Да пођете књазу на весеље."
0652 Кад банови књиге проучише,
0653 То је њима врло мило било.
0654 Св’јетли књаже отправи сватове
0655 Од господе тер су изабрани.
0656 Свати дивни, а ођело дивно,
0657 Пред њима је витеже и бане,
0658 Петровићу кавалијер Ђуро
0659 На његова вилена лабуда,
0660 Поред њега војевода Мирко,
0661 Што госпођи иде зађевера,
0662 Јаше Мирко на свога путаља.
0663 Стан’ да видиш, драги побратиме,
0664 Два витеза и господичића
0665 Од господе куће Петровића,
0666 Једнолика лика и оружђа
0667 И ођела, што је на јунаке,
0668 На главе им капе од самура,
0669 Око капе позлаћено перје,
0670 На капе су грби сви од злата,
0671 У њих знаци од боја знамење
0672 Остре сабље пак су и лавови,
0673 И у њих је ора с двије главе,
0674 Остра копља и јабуке златне,
0675 Наврх њега круна Душанова,
0676 У њем име свијетлога књаза,
0677 Око врата колаине златне,
0678 На њима су свилене кошуље,
0679 Сврх кошуље зелене јечерме,
0680 Каљеном су срмом извезене,
0681 Сврх јечерме бијеле доламе,
0682 Од бијеле свите венедичке,
0683 На доламе пуца с обје стране,
0684 Од чистога злата изабрана,
0685 Сврх доламе токе позлаћене,
0686 Сјајне токе од четири оке,
0687 Од црвене венедичке чохе,
0688 Жеженијем искрашене златом,
0689 Опасани свиленим појасом,
0690 У појас им по дв’је пушке мале,
0691 Све од срме и жежена злата,
0692 На њих златне ките привезане,
0693 По прсима су змије од злата,
0694 У зубе им сјајни дијоманти,
0695 Низ токе су русијнски дарови,
0696 Крсти златни и медаље златне,
0697 Што јунаци носе изабрани,
0698 О појасу сабље позлаћене,
0699 На које су ките различите
0700 Од бисера и жежена злата,
0701 Златне су им ковче до кољена
0702 А чакшире од зелене свиле,
0703 Дивно су им коњи наређени,
0704 Златнијем су седлом оседлани,
0705 И златном су жицом зафуздани,
0706 Црвеном су чохом покривени,
0707 О седлима ките с обје стране,
0708 Златне ките коњма до копита.
0709 Окренуше оба Петровића,
0710 А за њима двије војеводе,
0711 Од Његуша Радоњића Иво
0712 Са војводом Петром с Љуботиња,
0713 Јаше Иво витку бедевију
0714 А војвода на риђана свога,
0715 За њима су остали сватови,
0716 Сви једнака лика и оружђа,
0717 И ођела, што је на јунаке,
0718 Једнако су коњи искићени,
0719 Жеженијем златом искрашени.
0720 На главе им капе од самура,
0721 На капе су грби од сената
0722 Од чистога и жежена злата,
0723 На прси им токе саливене,
0724 А низ токе крсти и медаље,
0725 Под токе су бијеле доламе,
0726 А под њима зелене јечерме,
0727 И кошуље од бијеле свиле,
0728 У појас им пушке позлаћене,
0729 А о пасу ђорде демишкиње.
0730 Окренуше кићени сватови,
0731 Бијеле се кано лабудови,
0732 Шарени су кано паунови,
0733 Окренуше уз поље цетињско,
0734 И пасаше ловћенску планину,
0735 И Његуше племе прегазише,
0736 Пак сађоше низ Крстац планину
0737 На погледу мора великога;
0738 Ал’ кад доше на воду Мандину,
0739 Угледаше од мора вапора,
0740 Право вапор иде пут Котора,
0741 Одасла га Квекићу Јоване,
0742 Да му срете господу сватове;
0743 Кад сватови пред Котором доше,
0744 Ту их срете господа которска,
0745 А пред њима Домин капетане,
0746 Циркуо је од све Боке славне,
0747 Господа им божју помоћ зваху,
0748 Господа им дивно одговара:
0749 "Добро дошли, господо сватови!
0750 "Честита ви свадба и весеље."
0751 Проз Котор су свати пролазили,
0752 Уљегоше у морском вапору,
0753 И одоше морем дубокијем,
0754 Доклен доше Задру бијеломе,
0755 Сусрете их Мамула Лазаре
0756 И владика Кнежевић-Стефане,
0757 Сватови им божју помоћ зваху,
0758 Одговара Лазар и Стефане:
0759 "Добро дошли, господа сватови!"
0760 Руке шире у лица се љубе,
0761 За б’јеле се руке прифатише,
0762 Честитаху свадбу и весеље,
0763 Зафалише господа сватови:
0764 "Вама фала, избрани банови!"
0765 Окренуше преко б’јела града,
0766 Сва господа упоред иђаху,
0767 Купљаше се мало и велико,
0768 Да гледају свате изабране,
0769 Полазише Мамулу Лазара
0770 И владику Кнежевић-Стефана,
0771 Полазише, пак их поздравише,
0772 Одговара Лазар и Стефане:
0773 "Фала вама, господо избрана!"
0774 Ал’ Ђорђије њима бесједио:
0775 "Свијетли ве књаже поздравио
0776 "И јавио на цара вашега,
0777 "И јавио, тер га замолио,
0778 "Обојицу зове на весеље."
0779 Одговара Лазар и Стефане:
0780 "Од цара смо (ми) добили писмо,
0781 "Царска ни је допустила влада,
0782 "Њему поклон и велика фала,
0783 "Да идемо књазу на весеље,
0784 "Чекаћемо Задру на крајину,
0785 "Док дођете и с вама ђевојка."
0786 То рекоше, па их попратише,
0787 И у вапор свати уљегоше.
0788 Када свати у Тријешће доше,
0789 Под дворове Квекића Јована,
0790 Ту их срете господа избрана,
0791 Пред њима је Квекићу Јоване,
0792 И обадва сина Јованова,
0793 С десне стране Гопчевићу Спиро,
0794 Шњим у реду Мариновић Лесо
0795 И остала господа избрана,
0796 Скупише се славни ђенерали,
0797 И велики морски капетани
0798 И велики графи изабрани
0799 И од града богати трговци
0800 И господа први импјегати,
0801 А за њима мало и велико,
0802 Да гледају знамење велико
0803 Ту господу кићене сватове
0804 И ођело, што је на сватове,
0805 И како је на свате оружђе.
0806 Господа се много зачудила,
0807 Кад виђеше злато на сватове,
0808 Бисер, злато и камење драго,
0809 Пак сватови у дворове поше,
0810 Сва господа свате попратила,
0811 Ал’ сватови зафалише красно,
0812 Скупљаху се Трестинке ђевојке,
0813 Тер гледаху господу сватове,
0814 Дариваху румене ружице
0815 И остало различно цвијеће,
0816 Врло грле Даринку ђевојку,
0817 Овако су цуре бесједиле:
0818 "Тебе благо, Даринко ђевојко!
0819 "Тебе благо и роду твојему,
0820 "Кад си такве свате дочекала,
0821 "О Даринко, румена ружице!
0822 "Ти си љепо лице одгојила,
0823 "Али си се добро удомила."
0824 Свати сташе три бијела дана.
0825 Ал’ говори кавалијер Ђуро,
0826 Који бјеше глава од сватова:
0827 "Господине, Квекићу Јоване,
0828 "Далеко је наше путовање,
0829 "Није шала свата шест хиљада,
0830 "Што чекају на Цетиње равно,
0831 "Који хоће на сусрету доћи,
0832 "Да сусрету народну госпођу,
0833 "Но ни подај даре и ђевојку."
0834 Окрену се Квекићу Јоване,
0835 Пак два своје сина дозиваше,
0836 Да изведу Даринку ђевојку,
0837 Пак дозива своју љубу драгу:
0838 "Љубо моја и госпођо моја!
0839 "Даривајмо кићене сватове."
0840 Ал’ га љуба брзо послушала,
0841 Тер сватове љепо даровала,
0842 Свакојему свилену кошуљу
0843 И мараму златом извезену,
0844 Дарива их Квекићу Јоване,
0845 Дарива (ми) господу сватове,
0846 Дарива им пера позлаћена,
0847 Тер јунаци носе поврх главе;
0848 Ал’ дарова Ђуру каваљеру,
0849 Њему даде колаину златну,
0850 Што јунаци носе око врата,
0851 Мирку даде јабуку од злата,
0852 Пак дођоше два господичића,
0853 Обадва су Јованова сина,
0854 Доведоше Даринку ђевојку,
0855 Староме је свату поклонише,
0856 Стару свату Ђуру каваљеру,
0857 Ђорђиј се поклонила дивно,
0858 Ал’ Ђорђија пуно зафаљаше:
0859 "Фала тебе, моја снахо драга!"
0860 Пак га цура дивно дариваше.
0861 Дарова му од злата кошуљу
0862 До појаса од чистога злата,
0863 Ниже паса од бијеле свиле,
0864 Зафали јој Петровић Ђорђије;
0865 И њојзи се смјерно поклонио:
0866 "Фала вама, мила снахо моја
0867 "И велика народна госпођо!"
0868 Дарова јој три бурме од злата.
0869 Тадер цура до ђевера пође,
0870 До ђевера Петровића Мирка,
0871 Пак се смјерно поклони Даринка,
0872 Дарова му кошуљу од злата,
0873 Заклоп му руке око врата,
0874 Пољуби га у бијело лице,
0875 Мирко снаху у бијелу руку,
0876 Пак извади бурме и прстене,
0877 Накрасио пребијеле руке,
0878 И даде јој прстен баба свога
0879 Од чистога злата жеженога,
0880 У који су сјајни дијоманти,
0881 На сриједи алем камен драги,
0882 Прстен ваља по царева града:
0883 "На ти прстен, драга снахо моја!
0884 "Он требује за десницу твоју."
0885 Све сватове дарива ђевојка,
0886 Дарова им рукавице златне,
0887 Чистијем су златом навезене,
0888 Сви сватови цури зафалише,
0889 Десницу јој руку пољубише,
0890 Дигоше се господа сватови,
0891 Из бијела двора излазише,
0892 Изидоше браћа од ђевојке,
0893 И ђевојку браћа попратише,
0894 Пак сватове дароваше дивно,
0895 Дароваше два коња зеленка,
0896 И уз коње кочије од злата,
0897 Дароваше, пак се поздравише,
0898 И у вапор коње отправише,
0899 Отправише коње и кароцу,
0900 Сва господа свате попратила.
0901 Ал’ да видиш Трестинке ђевојке,
0902 Како свате ружам’ окитише,
0903 И кнегињу Даринку ђевојку,
0904 Пак да видиш Квекића Јована,
0905 Како радост и весеље гради,
0906 Удараху свирке различите,
0907 И даваху гласе превелике,
0908 Јован пали зелене лубарде,
0909 Да се гласи, побре, на све стране,
0910 Како Јован шћерцу удомива.
0911 Сва господа попрати сватове,
0912 Ту се врло шњима пољубише,
0913 Пољубише, пак се раздвојише,
0914 И сватови у вапору поше,
0915 Шњима иде лијепа ђевојка,
0916 И одоше морем дубокијем.
0917 Доклен Задру бијеломе доше,
0918 Ту нађоше главна ђенерала,
0919 Већ Мамулу витеза и бана,
0920 И владику Кнежевић-Стефана,
0921 Каваљера и храбра витеза,
0922 Господа се у Задар станула,
0923 Ал’ говори славни ђенерале:
0924 "Сретња да си, моја кума златна!" -
0925 "Тебе фала, мој вјенчани куме!"
0926 Ал’ говори Кнежевић-Стефане:
0927 "Сретња да си, свијетла кнегињо!" -
0928 "Фала тебе, наш владико свети."
0929 Окренуше кићени сватови,
0930 Окренуше, у вапору поше,
0931 И Мамула вапор сигурао,
0932 Пак Мамула у вапору креће
0933 Са владиком Кнежевић-Стефаном,
0934 Шњима поше слуге изабране
0935 Два вапора упоред пођоше
0936 Доклен доше под Котором градом.
0937 Ал’ је књаже дивно уредио
0938 Све барјаке и своје сватове,
0939 Барјактара Мартиновић-Ђура,
0940 Ђуро јаше на коња гаврана,
0941 У рукама алаја барјака,
0942 За њиме су млади сенатори,
0943 Сенатори и сви капетани
0944 На големе коње од мегдана,
0945 Сви војводе и млади сердари,
0946 За њима су момци изабрани,
0947 Једнакога стаса и оружђа
0948 И ођела, што је на јунаке,
0949 Жеженијем искрашени златом,
0950 Свати сјајни ка на гору сунце,
0951 Ту биваше хиљада сватова,
0952 Лијепо је свате погледати,
0953 Јаше Ђуро на коња гаврана,
0954 Барјак му је вранца оклопио,
0955 Поред њега Петре Вукотићу
0956 На његова великога ждраља,
0957 Ал’ да видиш Петра Вукотића,
0958 Црна брка, ока крвавога,
0959 Пак се под њим ждраље помамио,
0960 Тер ми Петра њеном пребацива,
0961 Насред свата Шогоје сердаре,
0962 Који носи алаја барјака
0963 На његова зека од мегдана,
0964 Зека му је барјак прекрилио.
0965 Ал’ да видиш кићене сватове!
0966 Како пучу сјајни џевердари
0967 И њихове пушке из појаса,
0968 А пјевају момци иза гласа,
0969 Дивно пјева Ивановић Саво:
0970 "Весели се, кито и сватови,
0971 "Који јесте књазу у сватове,
0972 "Јер нашега књаза оженисмо,
0973 "И Даринку госпођу добисмо."
0974 Други јунак пјева у сватове,
0975 Од Цетиња Мартиновић Саво,
0976 Пјева Саво грлом бијелијем:
0977 "Весели се, мало и велико,
0978 "Горо Црна и земљо Србијо,
0979 "Херцеговци шњима и Бошњаци,
0980 "Који јесте у турачке руке,
0981 "И стојите вазда у сужањству,
0982 "Јер виђесмо радос превелику,
0983 "Јер на ново књаза задобисмо
0984 "На срамоту нашијех душмана,
0985 "Који јесу нама од Косова,
0986 "Кад нашега цара изгубисмо,
0987 "Сад не сјајно сунце огријало.
0988 "Ал’ Бог нама вишу радост даје,
0989 "Сад женимо свијетлога књаза,
0990 "Скупило се свата шест хиљада,
0991 "Нека Турци и Латини знаду,
0992 "За женидбу свијетлога књаза.
0993 "А ви тужни и жалосни Турци,
0994 "Ви плачите и сузе пролите,
0995 "Јер доиста вама мило није,
0996 "Наша радост и српско весеље."
0997 И одоше свати планинама,
0998 Када доше низ Крстац планину,
0999 Пак сађоше на брдо зелено,
1000 Праћиште се по имену зваше,
1001 На погледу мора и Котора,
1002 Ту велику ватру оборише,
1003 Није шала хиљада сватова,
1004 Потресе се гора и планина
1005 И та брда око мора слана.
1006 Отолен се свати окренуше,
1007 Окренуше низ которске стране,
1008 Пред њима је Ђуро барјактаре,
1009 А за њим су у реду сватови,
1010 Насред њих је Шогоје сердаре.
1011 Кад сватови чуше са вапора,
1012 Међу њима госпођа Даринка,
1013 И виђеше браћу Црногорце,
1014 Ал’ Даринка дофати дурбина,
1015 Обрати га на которске стране,
1016 Пак на дурбин свате прегледала,
1017 Пак овако цура бесједила:
1018 "О за Бога, мој мили ђжевере!
1019 "Је ли оно кита и сватови?"
1020 А Мирко јој тако бесједио:
1021 "Оно јесу наши Црногорци."
1022 Ал’ га опет питаше ђевојка:
1023 "О за Бога, мој мили ђевере!
1024 "Ко је оно на коња гаврана,
1025 "Тер ми носи свилена барјака,
1026 "Тер га алај барјак оклопио,
1027 "Оклопио њега и гаврана
1028 "Од врх главе до зелене траве,
1029 "На барјак му грије сјајно сунце?"
1030 Ал’ говори Петровићу Мирко:
1031 "Чујеш ли ме, моја снахо драга!
1032 "То је витез Мартиновић Ђуро."
1033 Опет пита лијепа ђевојка:
1034 "Ко је оно, мој мили ђевере,
1035 "Тере с Ђуром иде у пореду
1036 "На његова великога ждраља,
1037 "Црна брка, ока крвавога?" -
1038 "Оно ти је Петре Вукотићу."
1039 Ал’ га опет питаше ђевојка:
1040 "О ђевере, Петровићу Мирко!
1041 "Кој’ су оно седам соколова,
1042 "Под њима су коњи доратасти
1043 "Једнакога стаса и подраста,
1044 "Једнакога руха и оружђа?"
1045 Пак овако Мирко одговара:
1046 "Оно су ти седам сенатора,
1047 "Све војводе и наши сердари."
1048 Сви сватови пред Котором доше,
1049 Сусрете их с града капетане,
1050 И шњим бјеше господа которска.
1051 Сви сватови у град уљегоше,
1052 И дивно им конак сигурају,
1053 По двојицу и по четворицу,
1054 По петињу и по десетињу.
1055 Ал’ да видиш свијетлога књаза!
1056 Он дозива Пера капетана,
1057 Петровића капетана Пера,
1058 Одвоји му избране сватове,
1059 И даде му четири хиљаде,
1060 Да их води на племе Његуше,
1061 И овако Перу бесјеђаше,
1062 И такову уредбу стављаше,
1063 Да разреди свате на конаку:
1064 "Почините на село Његуше,
1065 "Пак у јутро рано ураните."
1066 "И одреди хиљаду сватова,
1067 "Пошљи свате у которске стране,
1068 "На погледу мора и Котора,
1069 "Да чекају моју заручницу,
1070 "И те моје избране сватове;
1071 "А хиљаду другу отправите
1072 "На високу брду крстачкоме,
1073 "Шњима пошљи убојне топове,
1074 "Нека пале зелене лубарде,
1075 "Нека чује сва Бока Которска
1076 "И Конављи до крај Дубровника."
1077 "А хиљаду свата коњаника
1078 "На равноме пољу крстачкоме
1079 "Нека добро коње проиграју,
1080 "Доклен дође Даринка ђевојка.
1081 "А хиљаду стави на Његуше,
1082 "Нека пјесме и весеље граде.
1083 А хиљада код књаза остаде.
1084 Кад у јутро зора осванула,
1085 Кренуше се кићени сватови
1086 Од Цетиња поља широкога.
1087 Прво свата четири хиљаде,
1088 И шњима су четрдес барјака,
1089 Пак весеље граде из пушака,
1090 Пред њима је Перо капетане
1091 На својега коња пулатаста,
1092 Прегазише све поље Цетиње
1093 И високу ловћенску планину,
1094 Пак сватови на Његуше доше,
1095 Његуше их дивно дочекаше,
1096 По конаках тер их разредише.
1097 А кад свану и ограну сунце,
1098 Ал’ урани Петровићу Перо,
1099 Дивно Перо свате разредио,
1100 Како бјеше књаже наредио:
1101 Справи Перо хиљаду сватова
1102 А пред њима десет капетана,
1103 А за њима десет барјактара,
1104 За барјаке хиљада сватова,
1105 На Праћиште свати починуше
1106 На погледу мора и Котора;
1107 Перо шиље и другу хиљаду,
1108 А пред њима десет капетана,
1109 И шњима су десет барјактара,
1110 А за њима убојни топови,
1111 На крстачко брдо починуше
1112 На погледу мора и приморја;
1113 Опет шиље и трећу хиљаду,
1114 Све голема свата коњаника,
1115 Пред њима су десет капетана
1116 А толико бјеше барјактара,
1117 На крстачко поље починуше;
1118 А хиљаду стави на Његуше,
1119 Тер пјеваху пјесме изабране,
1120 Пак весеље из пушака граде.
1121 Ал’ да видиш, драги побратиме,
1122 Уранили свати и ђевојке
1123 Из Котора бијелога града,
1124 Ставише се свати у параду
1125 Пред Котором бијелијем градом,
1126 Међу њима кнегиња Даринка,
1127 Уз њу бјеху господа избрана
1128 Од витешке ломне Горе Црне,
1129 Шњима бјеше Мамула Лазара
1130 И владика Кнежевић-Стефане,
1131 Даринка се њима поклонила,
1132 Свој господи, тер су у сватове,
1133 Сви сватови њојзи зафалише,
1134 И весеље граде из пушака.
1135 Пак кренуше господа сватови,
1136 Пред њима је Ђуро барјактаре,
1137 А за Ђуром господа остала,
1138 Уз господу кнегиња Даринка,
1139 Насред свата Шогоје сердаре.
1140 Которани свате попратише,
1141 Пучу пушке и на град лубарде,
1142 Брда јече крајем мора слана.
1143 Кад сватови на Праћиште доше,
1144 Ту нађоше хиљаду сватова,
1145 И сватови ватру оборише,
1146 Кнегиња се њима поклонила,
1147 Поклонила, пак им зафалила,
1148 Заједно се свати саставише.
1149 Ал’ кад доше на Крстац планину,
1150 И ту наше хиљаду сватова,
1151 И сватови ватру оборише,
1152 Опалише зелене лубарде,
1153 Јече брда и Приморје равно,
1154 До Новога и до Дубровника
1155 Чујаше се јека превелика.
1156 Отолен се свати окренуше,
1157 Ал’ кад доше пољу крстачкоме,
1158 И ту наше хиљаду коњика,
1159 На коњима сиви соколови,
1160 Ђе по пољу коње разиграју,
1161 А весеље из пушака граде,
1162 Коњаници сташе у параду,
1163 Поздравише народну госпођу;
1164 Госпођа се њима поклонила,
1165 И обично њима зафалила.
1166 Сви сватови заједно кренуше,
1167 Доклен пољу на Његуше доше,
1168 Ту нађоше хиљаду сватова,
1169 А пред њима Пера капетана,
1170 Шњим Његуши, племе изабрано,
1171 Уређује хиљаду сватова,
1172 Кад Његуше стави у параду,
1173 Ту долази Даринка госпођа,
1174 Смјерно им се поклони госпођа,
1175 Сватови јој пуно зафалише,
1176 И велико весеље градише.
1177 Окупи се свата пет хиљада,
1178 Окренуше уз Ловћен планину.
1179 Ал’ кад доше брду Врћенику
1180 На погледу поља цетињскога
1181 И на поглед Блата широкога
1182 И на поглед поље Ћемовскога
1183 И бијела Скадра на Бојану,
1184 Пак сватови огањ оборише,
1185 Зајечаше бистри џевердари,
1186 И пуцаху пушке на хиљаде,
1187 То се чуло на Цетиње равно
1188 До бијела Скадра на Бојану
1189 И до Кома високе планине,
1190 До Румије више Бара града.
1191 Скочи књаже, на ноге устаде,
1192 Пак лабуда коња окрочио,
1193 И посједе соко на витеза,
1194 Али тако књажа запов’једа:
1195 "Устан’те се, хиљада сватова,
1196 "Да сретемо господу сватове
1197 "И Даринку, моју заручницу."
1198 Коњаници коње појахаше,
1199 Сви сватови за књазом одоше,
1200 Ударише свире и борије,
1201 А сватови пјевају из гласа,
1202 Полећеше уз Цетиње равно,
1203 Ал’ кад наврх од Цетиње доше,
1204 Под Бајице под Мартиновиће,
1205 Под бијеле куле Мартинове
1206 А пред црквом светога Јована,
1207 Дође с књазом хиљада сватова
1208 И уз књаза три сестре рођене
1209 И шњима је Миркова госпођа,
1210 Шњима бјеху госпође избране
1211 Од господске куће Петровића,
1212 И шњима су госпође остале,
1213 Сердарице и војводинице.
1214 Мало стаде, много не трајало,
1215 Ал’ дођоше господа сватови,
1216 А пред њима Ђуро барјактаре,
1217 За Ђуром је господа у реду,
1218 Међу њима госпођа Даринка,
1219 Пред б’јелу се састадоше цркву.
1220 Скочи књаже са коња лабуда,
1221 А Даринка са коња зеленка,
1222 За б’јеле се дофатише руке,
1223 Дофатише, па се пољубише,
1224 Питаше се за мир и за здравље,
1225 Пак се књаже и опет обрати,
1226 И угледа Мамулу Лазара,
1227 Шњим владику Кнежевић-Стефана,
1228 И шњима се драго пољубио,
1229 Пољубио, тер им зафалио,
1230 Јер су њему дошли у сватове.
1231 Тадер књазу све три сестре доше,
1232 Шњима бјеше Миркова госпођа
1233 И остале Српкиње избране,
1234 Пак Даринки пољубише руку,
1235 Даринка им пуно зафалила.
1236 Скочи књаже на коња лабуда
1237 А кнегиња на зеленка свога,
1238 Окренуше низ поље Цетиње.
1239 Сва господа упоред иђаше,
1240 Коњаници пољем разиграше,
1241 Загрмљеше пушке на хиљаде,
1242 И пукоше шездесет топова,
1243 Одјекнуше брда и планине,
1244 Јека стоји на четири стране,
1245 Све се поље из темеља тресе.
1246 Кад господа на дворове доше
1247 А сватови на поље широко,
1248 Од вранијех коња одсједоше,
1249 Књаз кнегињу дофати за руку,
1250 И одоше у бијелу цркву,
1251 Шњима иде господа избрана,
1252 Златни куме Мамула Лазара,
1253 И шњим витез Кнежевић-Стефане,
1254 Уљегоше у бијелу цркву,
1255 В’јенце држи Мамула Лазаре,
1256 Златне в’јенце њима наврх главе,
1257 А вјенчаје владика Стефане,
1258 Молитве им и благослов даје
1259 И остали црковни главари.
1260 Сви сватови бјеху у параду,
1261 Док се вјенча госпођа избрана,
1262 Из бијеле цркве излазише,
1263 Сви сватови тер се поклонише,
1264 И велику ватру оборише.
1265 Сва господа у дворе пођоше,
1266 А сватови насред поља равна,
1267 Цетињани свате разгледаше,
1268 Сватовима конак начинише,
1269 Ту стојаше три бијела дана,
1270 И весеље граде без престана.
1271 Пак се крену Мамула Лазаре,
1272 Шњим владика Кнежевић-Стефане,
1273 Кнегиња их дивно дариваше,
1274 Своме куму кошуљу од злата,
1275 А владици шкатулу од злата,
1276 У коју су сјајни дијоманти,
1277 Они њојзи прстене од злата,
1278 Пак им књаже пратиоце даје,
1279 Они здраво у Котору доше,
1280 Сви сватови, тер се разиђоше,
1281 Сваки пође на своје дворове.
1282 То је било, истина је била,
1283 Сад велимо, да се веселимо.