Женидба војеводе Јанка

Извор: Викизворник


Женидба војеводе Јанка

Кад се жени војевода Јанко,
Далеко је просио дјевојку,
У Мисиру Јању Мисиркињу,
Три дни ода преко поља равна,
А четири преко горе црне; 5
Свилу дао и прстеновао,
Да’ је њојзи обиљештво тешко:
Два кавада од сувога злата,
А четири од зелене свиле,
Пак он иде бијеломе двору 10
Да он купи господу сватове.
Још не дође до бијела двора,
Ал’ га стиже књига од дјевојке:
”Стани мало, војевода Јанко,
Ти не купи господе сватова, 15
Мене њека препросила курва,
Њека курва, дели Дмитре с мора,
Још је више потрошио спензе,
И још више оставио свиле;
Ја сам твоју покројила свилу 20
На мутапе коњма Дмитровима,
А твоје сам злато расковала
На мањаке хртом Дмитровијем!”
Кад је Јанко књигу прегледао,
Нујан Јанко по Будиму шеће, 25
Од нуја се на мач наслонио.
Сусрете га Секула дијете:
”Ој, мој ујче, војевода Јанко,
Што си нујан и зловољан, ујче,
Која ти је велика невоља?” 30
Још говори војевода Јанко:
”Прођи ме се, Секула дијете,
Како не би био нујан и зловољан,
Просио сам лијепу дјевојку,
У Мисиру Јању Мисиркињу, 35
Свилу дао и прстеновао,
Да’ сам њојзи обиљештво тешко,
Пак ја пођо до бијела двора
Да ја купим господу сватове,
Ал’ ме стиже књига од дјевојке 40
Да је њека препросила курва,
Њека курва, дели Дмитре с мора,
Да је више оставио свиле,
А још више потрошио спензе,
Да је моје злато расковала 45
На мањаке хртом Дмитровијем,
Да је моју покројила свилу
На мутапе коњма Дмитровијем, -
Што ћу чинит’ сад моје невоље?”
Ал’ му вели Секула дијете: 50
”Ој, мој ујче, војевода Јанко,
Усјеци ми ораову лађу,
У њу мећи свакојака трга,
Занајвише ђулвезије свиле,
И љепога жеженога злата, 55
Понајвише огледала сјајни,
И даћеш ми девет веслеџија
Да се возим Савом до Дунава,
А Дунајем до Шарвиза воде,
А Шарвизом до сињега мора, 60
Сињим морем до Мисира града!
Ево теби тврду вјеру дајем,
Довешћу ти Мисиркињу Јању
И још с њоме девет дјевојака,
Оженићу девет веслеџија!” 65
Кад је чуо војевода Јанко
Што му вели Секула дијете,
Он му с’јече ораову лађу,
У њу меће трга свакојака,
Занајвише ђулвезије свиле, 70
И лијепог жеженога злата,
Понајвише сјајни огледала,
И даде му девет веслеџија.
У њу сједа Секула дијете
И још с њиме девет веслеџија, 75
Пак се вози Савом до Дунава,
А Дунавом до Шарвиза воде,
А Шарвизом до сињега мора,
Сињим морем до Мисира града.
Кад дође к Мисиру б’јелом граду, 80
Сусрете га побратим Илија –
”Бога теби, побратиме од Мисира б’јела,
Пуштај телар кроз Мисир град б’јели
Да је дошло трга свакојака,
Баш к Мисиру бијелом граду, 85
Не би л’чула Јања Мисиркиња,
Не би л’ дошла к мени трга куповати!”
Кад то чуо побратим Илија
Што му каже Секула дијете,
Пушти телар кроз Мисир бијели: 90
”Да ви знате, по Мисиру дјевојке,
Каквога је трга баш Мисиру дошло,
Још онаквог овде било није
Откако је Мисир били пост’о,
Нит’ је чуда од Мисира било 95
Какво га ће сада бити!”
За то чула Мисиркиња Јања,
Она иде у чардаке горње,
На се меће свилу и кадиву,
Пак се шеће к оној шајки лађи 100
И још с њоме девет дјевојака,
За њом су скуте приносиле.
Кад дођоше к шајци окованој,
Лудо бише Секул момче младо,
Пак је стао сузе прол’јевати. 105
Ал’ га пита Мисиркиња Јања:
”Што је теби, млађано трговче,
Те ти тако сизе пролијеваш?”
Лудо бише Секула дијете:
”Прођи ме се, лијепа дјевојко, 110
Како не би суза прол’јевао
Кад од рода ниђе никог немам,
Нег’ сам имао једног побратима,
Побратима, дели Дмитра с мора,
Пак сам чуо да је погинуо!” 115
Ал’ говори Мисиркиња Јања:
”Ај, Бога ти, млађано трговче,
Што ће бити мени муштулука,
Ја ћу теби право казивати
За твог брата, дели Дмитра с мора – 120
Није јунак погинуо,
Нег’ је мене испросио баш за себе!”
Лудо вели Секула дијете,
Лудо вели сузе рупцем таре:
”Ај, Бога ти, лијепа дјевојко, 125
Ево се светац баш неђеља догодила,
Не морем злата развагиват’
Нити липе ћулвезије свиле,
Ван се шећи у ову шајку лађу,
Пак бери што је теби драго!” 130
Она иде у ту шајку лађу,
Превари се, уједе је змија,
За њом уђе девет дјевојака.
Лудо бише Секула дијете –
Од бедрице повадио ћорду, 135
Пак осјеца од обале конопе,
Пак подви’ну девет веслеџија:
”Ај, Бога вам, девет веслеџија,
Гон’те лађу мору на дубљину!”
Кад то чуло девет веслеџија, 140
Потискоше лађу уз то сиње море.
Пуче телар по Мисиру граду
Да одведе Секула дијете,
Да одведе Мисиркињу Јању
И још с њоме девет дјевојака. 145
Кад то чуо дели Дмитре с мора,
Он ми трче уз то сиње море,
Пак дозивље Секулу дијете:
”Богом брате, Секула дијете,
Врати мени Мисиркињу Јању, 150
На дар теби девет дјевојака,
И још ћу ти девет поклонити!”
Ал’ му вели Секула дијете:
”Не будали, дели Дмитре с мора,
Што ја водим Мисиркињу Јању, 155
Оженићу ујца војвод’ Јанка;
Што л’ ја водим девет дјевојака,
Оженићу девет веслеџија,
Мени више ни потреба није –
Нека теби буду на дар 160
Све остале Мисиркиње дјевојке!”