Запросија Радула војвода,
Запросија дъна одвоија,
Три конака место учинија,
Дошо дома сватове скупија:
Кума ћини кума Латинина, 5
А девера својег побратима,
Бајрактара биринђи јунака!
Па пођоше за добру девојку,
Гостиле ги за недељу дана,
Па ј’ пођоше за' добру девојку. 10
Па ми дуна вири и виришта,
Па ј 'ми мићише дувак од девојке.
Синал' лице као врућа сълнце,
Сина грло нао табак артије,
А очи ко скадарске коштање, 15
А веђе као морске пијавице,
Трепавице као крила ластавице!
Ту кад видеја кум једну ћизму
блага даваја
Таг се јака борба водила, 20
Да се од кума изненадију тако!
Па млада невеста од коња одговорила:
„Немој’ мене браћа дате у другога,
Онак ја ће идем код мојега стара
свекра 25
И код мојега мила Милована![1]
Певач и место записа
Забележено од Спасене Томић, из с. Новака. Песма се пева „у разним приликама, о свадби, а и уз гусле, када би она пмсму певала, а неки вичан гуслар гуслао уз гусле". Подрима — Косово.
Референце
↑Упор. В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ, I, стр. 325—328.
Извор
Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 69-70.
