0001 Књигу пише Хрњавина Мујо,
0002 Посла је Иву капетану:
0003 „Море, чу ли, Иво капетане,
0004 Ја сам чуо ђе говоре љуђи
0005 Да ти имаш на огњиште злато,
0006 Красно злато Анђушу ђевојку.
0007 Но ме чујеш, Иво капетане,
0008 Сигура’ ми свадбу за сватове
0009 У неђељу која прве греде!“
0010 Виђе Иво што му књига каже,
0011 Другу бјеше Мују оправио,
0012 Овако му ријеч бесједио:
0013 „Ђевојку је други запросио,
0014 Од Приморја Мрчаревић Перо,
0015 Ти је, Мујо, узет’ не смијеш,
0016 Ма ходи, доведи сватове!“
0017 Кад то зачу лијепа ђевојка,
0018 Ондолен млада књигу направила,
0019 Посла је заручнику своме:
0020 „Чујеш ли ме, Мрчаревић Перо,
0021 Ти ако си јунак од јунака,
0022 Покупи војске пет стотина,
0023 У неђељу која прве греде
0024 Поведе ме од Удбиња Мујо,
0025 Да запанеш у букове стране!“
0026 Кадек Пера књига допанула
0027 И он виђе што му књига пише,
0028 Поплака се браћи приморцима,
0029 Ђе гођ нађе добра јунака
0030 По Приморју и Боки латинској,
0031 Покупи војске пет стотина,
0032 Поведе их Сењу бијеломе,
0033 Западе у букове стране.
0034 Кад други данак залазио,
0035 Али иду кићени сватови.
0036 Но говори Кавга Радосаве:
0037 „Ха, чекате, ако Бога знате!“
0038 Хајдуци их димно напуштише,
0039 Упалише пет стотин’ пушака,
0040 Обалише стотину Тураках.
0041 Но искаче Ковга Радосаве
0042 И уфати ђевера Алију
0043 Без никакве ране на јунака,
0044 Јадни Перо коње под ђевојком,
0045 И стотину глава посјекоше.
0046 Ту се доста наузеше блага
0047 И ојдоше у Приморје равно,
0048 И свијетли образ донесоше,
0049 Стотину глава донесоше,
0050 И три роба жива доведоше,
0051 И велики шамлак учинише.
0052 То је било кад се чинило.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.
