Женидба Јанка Рушетлије

Извор: Викизворник


Женидба Јанка Рушетлије

Седи Марко с мајку да вечера,
да вечера само сол и леба;
па га мајка њега прашувала:
„Море Марко, а мој мили синко,
откако си јунак настанаја, 5
да ли си се никат уплашија?"
Па је Марко мајке говорио:
„Откако сам јунак настанаја,
сал једанпут с'м се уплашија:
зажени се Јанко Рушетлија, 10
запросија одалек’ девојку,
одалеко краља Микаила;
па канија Милош Кобилића,
њега кани кум да му бидне;
и канија Рељу од Пазара, 15
њега кани стари сват да бидне;
а мене је за девер’ канија,
да му биднем девер уз девојку.
Па пођомо низ бели друмови,
тамо доле оној Бело море, 20
низ земљиште звано Руменлију,
и пређомо преко Бело море,
и отомо краљу Микаилу.
Грдно не је он нас причека'ја,
и ни дава пиво и вариво, 25
и ни даде коња сас девојку.
Па пођомо низ бели друмови,
улегнамо гору Руменлију.
Искочи ни црни Арапина
и он носи до три црне гла'ве, 30
једна збори, а теј друге ћутив.
Па сретнаше Милош Кобилића,
па му каже црна Арапина:
„Јел’ ћеш дати свилени дарови,
јел’ ћеш дати главу од рамења?" 35
Уплаши се Милош Кобилићу,—
одма фрља свилени дарови.
Па прашује Рељу от Пазара:
„Чуј, бре Рељо, пазарсно копиле,
јел’ чеш дати свилени дарови 40
јел’ ћеш дати главу од рамења,
јел’ чеш дати коња сас девојку?”
Тешко се је Реља уплашија,
па фрљија' свилени дарови,
па је даја коња сас девојку. 45
Време дође да и мене чује.
„Чујеш 'вамо, Краљевићи Марко,
јел’ ће дадеш свилени да'рови,
јел’ ће дадеш главу од рамења,
јел’ ће дадеш коња сас девојку? 50
Да је она барем твоја' била,
барем тебе жалба неће те је,
а она је Јанка Рушетлије."
Т'га са'м се, мајке, уплашија.
Ражали се моја млада снава 55
што ће иде с црну Арапину,
па говори на њојнога нума,
и говори на старога свата,
и говори ручнога девера:
„Чујеш 'вамо, а мој мили куме, 60
чујеш и ти, моји стари свате,
и ти, море, мој ручни деворе,
кат идете у Прилепа града,
што ћет’ казат’ Јанка Рушетлију,
куде ће је ваше јунаштво, 65
кат сте мене дали на Арапа,
на Арапа, црна господара?”
Па се девер млого ражалија,
баш ја, мајке, Краљевићи Марко,
па си стадо девер уз невесту, 70
па пресрето црну Арапину,
па му скина главу од рамења,
па му узна свилени дарови,
па му узна коња сас девојку,
па си седна три дни и три ноћи 75
све у гору црну Руменлију.
Па ти зберем китени сватови,
па ти зберем кума и старејка,
па ти идем у Прилепа града,
баш куд' мој'га Јанка Рушетлију, 80
и доведем младу туј невесту.
Грдно не је Јанко дочекаја,
и ни даје пиво и вариво,
па' т’га нас, мајке, испратија.“



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2015., стр. 307-308.
  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 31-33.