Женидба Ђурђа Чарнојевића

Љуто тужи Ђурађ Чарнојевић
У Млијетку граду Латинскоме
У тавници краља Латинскога.
Богом брати Ђурађ Чарнојевић,
Богом брати тавничаре младе:
"Богом браћо, млади тавничари!
"Остав'те ми на тавници пенџер,
"Да ја гледим уз Млетке низ Млетке,
"Не би л' кога опазио свога."
Тавничари за Бога примише,
Оставише на тавници пенџер.
Ђурађ гледа уз Млетке низ Млетке,
Од свог никог опазит' не може,
Већ опази Богом побратима,
Побратима Дојчевића Вука,
Па беседи Ђурађ Чарнојевић.
"Побратиме, Дојчевићу Вуче!
"Брже ли ме, брате, заборави,
"И леб и со под ноге погази!"
Ал' беседи Дојчевићу Вуче!
"Побратиме, Чарнојевић-Ђурђу!
"Нисам тебе ја заборавио,
"Ни леб и со под ноге згазио:
"Ево данас цео месец дана,
"Како стојим на краљеви врати,
"Те се молим краљу Латинскоме,
"Да би ли те пустио за благо;
"Али не ће Латини за благо,
"Веће ишту, што су и искали,
"Ишту, брате, до три добра твоја:
"Прво добро на мору Солило,
"Друго добро бео град Скатара,
"Треће добро танана жерава."
Кад то чуо Ђурађ Чарнојевић,
Он беседи побратиму своме:
"Побратиме, Дојчевићу Вуче!
"Иди, брате, Млетку на чаршију,
"Донеси ми три листа артије,
"Да ја пишем до три ситне књиге,
"Да и шаљем Иви брацу моме
"Седам дана преко мора сиња:
"Ако може добра прегорети,
"Тако ћ' брата очима видити."
Оде Вуче Млетку на чаршију,
И донесе три листа артије,
Па и даје Чарнојевић-Ђурђу.
Ђурађ пише до три ситне књиге,
Не пише и самим мурећепом,
Веће меша с крвцом од образа;
Док три ситне књиге написао,
На образу рану отворио.
Даде књиге Дојчевићу Вуку:
"Носи, брате, до три ситне књиге,
"Носи, брате, Иви брацу моме:
"Ако може добра прегорети,
"Тако ћ' брата очима видити."
Вук однесе до три ситне књиге
Седам дана преко мора сиња,
Па и даде Чарнојевић-Иви.
Када Ива прву књигу разви,
Ал' беседи Чарнојевић Ива:
"Ој Скатаре, мој бијели граде!
"Ти живијем огњем изгорео!
"Та и ти ли моме брацу дође,
"Моме брацу а у дуговање?"
Када Ива другу књигу разви,
Ал' беседи Чарнојевић Ива:
"Ој Солило, мој бијели граде!
"Та и ти се, граде, оборио,
"И с тобом се море осолило!
"Та и ти ли моме брацу дође,
"Моме брацу а у дуговање?"
Када Ива трећу књигу разви,
Ал' беседи Чарнојевић Ива:
"Добро моје, танани жераве!
"И ти Турске не минуо руке!
"Та и ти ли моме брацу дође,
"Моме брацу а у дуговање?
"Вера моја! жалити вас не ћу:
"Волим брата, него и градове,
"Нег' и тебе, танани жераве."
Паке ђипи Иван Чарнојевић,
Те оседла танана жерава,
Сребрним га седлом оседлао,
А од злата уздом зауздао,
Попрегну га од сребра коланом;
Па он изви од злата ратове,
А и краљу од злата колаче,
Па жераву о каш обесио,
И два кључа од два бела града,
Од Скатара а и од Солила;
И даде му три стотин' дуката,
Ал' не даде тананог жерава;
И даде му триста пратилаца,
Пратише га до њини Солила.